U zgradi Tigrastog mačora proćelava jelka postavljena je u hodniku. Danas smo imali anonimno glasanje o boji ukrasa. Glasalo se za crveno zlatnu ili plavo srebrnu varijaciju. Prošlo je propalo - bilo je previše nevažećih listića. Rezultati će biti objavljeni sutra, neizvesnost je velika.

*

I dok se zakuvava sa svih strana – šetam po pešačkom prelazu napred nazad – subotom.

Blokade su nova uzbuđenja u našim životima.

Napetost i adrenalin su u vazduhu.

Ali, pre svega – nada.

*

Neću mnogo o tome da pišem, za sada.

Plašim se da ne ureknem dalji tok.

Toliko puta sam ukucala slova – samo što nije, sad će 100%, još malo pa gotovo – kad ono godine prolaze i ništa od promene.

Sada sam odlučila da se o tome ne izjašnjavam, da se na palim za džabe – pa, da bude „jinx“.

*

U „Tajnim sveskama“ pronalazim priču o intimi.

Koliko dugo nisam razmšljala o tom pojmu, vekovi su prošli.

Čini mi se kako moram da guglam da proverim šta beše znači reč intima.

*

Živimo u eri nepostojanja privatnosti.

Da li je ta erozija načela i našu intimu?

Kada sam bila mala imala sam dve najbolje drugarice i moje čovečanstvo je bilo jednostavno.

*

Jednoj sam baš sve pričala, a sa drugom sam provodila puno vremena i događale su nam se bitne stvari – manje smo o njima pričale.

Onoj što sam pričala – nju sam nazivala mojom intimnom prijateljicom, to je baš bila titula, a onu sa kojom sam proživljavala sve drame odrastanja – nju sam zvala Ana.

Ko li je sada, na pragu 2k22. – intimna prijateljica, a ko je Ana?

Da li je fejsbuk – Ana, a instagram – intimna prijateljica?

*

Dragi ljudi, menja nam se na živo pogled na svet i način komunikacije.

Novi milenijum je pojeo 20 vek.

Polomio ga kao plastični hirurg kost nosa.

Ništa više nije isto.

*

Sećam se kako smo nekad bile zahtevne i razmažene kada je osvajanje devojaka bilo u pitanju.

Moralo se recitovati, pisati grafite, osvajati prozor roditeljskog utvrđenja, krasti ruže divljakuše one što paraju kožu dok se kradu, a sada je dovoljno sve to poslati u elektronskoj formi, kao nekakvo pismo o dobrim namerama, pa da se kaže da.

O, ne dozvoli, kažem komšinici studentkinji V. – da ti ljubavni život postane tender o javnim nabavkama.

*

Intima?

Koliko je to samo inspirativna tema.

Najpre lepota banalnosti fura kroz glavu – donji veš.

Suši se na terasi.

Svašta može da se vidi na konopcima leti kroz prozore dorćolske.

Tačno znaš kad je komšinica našla dečka.

I kad je ostala bez njega.

Udoban veš postaje neudoban koji vrišti seks.

A onda samo jednog dana vrate se kilote, a čipka ode u štek.

*

Intima su i strahovi.

To je onaj momenat u sred noći kad se zidovi skupljaju oko tebe, soba postaje mala, misli napadaju, a obično počne sa onim pitanjima “Šta ako…”

Upisati nastavak.

Onda brzo upališ svetlo, popiješ malo vode, gricneš parče čokolade, odlučiš da spremiš šta ćeš sutra da obučeš i – izdominiraš od sabajle.

Sve kolege i komšiluk pitaju – O, fino si se picnula – gde ideš posle kad si se tako doterala? A ti se samo zagonentno smešiš.

Odraz u izlogu ti poručuje “Sve smo mi ponekad enigma a la Mona Liza”.

*

Jedan od najintimnijih momenata sa samim sobom čovek doživi kada nauči da se gleda u ogledalo.

To znači da kada pogledaš u ogledalo vidiš sve one lepe stvari koje se kriju iza fasade, a da ne kažem maske.

Na primer, kada ti se oči smeše i kad sjaje, kad si sam sebi lep.

Meni je trebalo puno vremena da naučim da kada se pogledam u ogledalo ne vidim sve nepravilnosti svoga lica, tužne oči, predebele usne, ožiljak na arkadi, nos kao stvoren za ulogu negativke na francuskom filmu.

U ovom surovom i brutalnom vremenu važno je biti nežan prema sebi.

*

Ovog decembra želim nam da budemo zadovoljni sobom u ta naša četiti zida onog trenutka kada oni počnu da nas pritiskaju u gluvo doba noći..

*

I #BeSafe – čuvajmo našu intimu samo za sebe – to je neretko jedino što nam ostaje dok se algoritmi bogate na našoj privatnosti, a sistem nas žvaće kao „bazooka“ žvaku.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram