Piše Luna Lu: Nisam Kafka, ali osećam proces

Poslednji dani godišnjeg odmora - prazničnih ferija. Razglednica iz tajnih odaja. Glasno se čuju stihovi. Snimak je sa ploče, pa malo krcka. "Sad kad sam došla iz daleka, pruži mi ruke, reci da me čekaš. Dolaze teška, teška vremena - ti znaš.. Dolazi zima, duga i hladna, zatvori vrata, upali vatru - pada prvi sneg.."

*

Subota na nedelju.

Noć na Dorćolu.

Pada perje sa neba, kao neki instagramski gif.

Guglujem na YT verziju pesme „Dolazi zima“- Slađane Milošević.

Normalno, odslušah i original „Suncokret“.

Sati je 01.27h

I nekako, lepo je.

*

Od moje „palate“ – u ovoj „La grande bellezza“ eri, napravila sam plenatarijum.

Keve mi.

Bio je to projekat.

*

Krenula sam logikom da u Skandinaviji valja potražiti specijalne scenske efekte. – lou badžet.

I to zbog njihovog geografskog položaja – manjka Sunca, na angro.

Tako da imaju jednostavna, a fantastična rešenja za osvetljenja.

*

Svetlo je najvažnije.

To sam naučila od starog Holivuda, u Kinoteci u Kosovskoj ulici. ali i iz sopstvenog iskustva rada sa kamerom i blendama, ovih par decenija.

*

Mojoj najdražoj 1, napisala sam pisamce kako želim da mi iz njenog Kopenhagena pošalje 2 kugle za dečje sobe koje emituju zvezde ili ribe.

Kada izabereš morski svet – soba ti se pretvori u akvarijum.

Odabrala sam opciju 2. – zvezde i nebeska tela – i pošto sam bila dobra – pravo u ruke, od srca – jedne srede stigao mi je Deda Mraz najlepši – moja I., glavom i bradom.

*

Frapirala sam se, nisam ni sanjala da će napustiti Dansku za vreme katoličkog Božića.

Pitala sam je kroz smeh da li je počela da se bavi ekstremnim turizmom – obilazak Čečenije, Černobila i Srbije u sred epidemije.

Bilo mi je nestvarno kada sam je ugledala, očekivala sam kurirsku službu, a ono – Ona.

Moja najbolja drugarica od „sweet 16“.

To je najbolja stvar koja se desila 2k20.

Od intenziteta tog doživljaja i iznenađenja – napunila sam dušu.

Hvala MRS Sorrensen.

*

To je moj veličanstven utisak u ovoj prvoj sedmici 2k21.

*

A ima još jedna stvar – gledala sam pokušaj državnog udara u LIVE-u.

Osvajanje Kapitola, ludilo nacizma – smak sveta u direktnom prenosu.

Kakvo ludilo, rođaci.

*

Tom prilikom, totalno sam poremetila metabolizam – što bi se reklo – zamenila sam noć za dan, dan za noć.

Ovih dana, posle ponoći, pumpa mi se adrenalin dok gledam rasulo.

Simpsoni-zacija svakodnevice.

E, a onda kasno legnem – i pijem dosta čajeva.

Početak godine u džet – legu.

Omiljena mantra ovih dana – Kirtan kriya.

Otkriće starta 2k21. – milkšejk vanila #vicakra

*

Sve u svemu, mnogo je čudna situacja na ovoj planeti.

Neki proces je u toku – osećam ga, a nisam Kafka.

Tako neko vreme.

Kao početak okupacije – osvešćivanje da smo u nekoj pat poziciji – definitivno je napeto kao u mideru – jer gde je podela na „mi“ i „oni“ – nevolja je u zraku.

Tamni vilajet, bato moj.

Na buretu baruta.

*

To su moji najjači utisci ove nedelje.

Kao da me je Olja pitala pismeno, a nije.

Samu sebe sam preslišala, uz pripremu peglanja i drugih nedeljnih zanimacija.

*

A koja je najlepša stvar koja se vama desila za vreme ovih praznika – mora da je bilo nečeg (itekako) lepog.

Dragocenost neka – biser, kada život dozvoli dobar štos.

Komentari su omogućeni – čitamo se, o da

I #BeSafe, čuvajmo se, luda su ovo neka „Ti lutaš bebo“ – vremena.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram