Piše Luna Lu: Nemoj da brigaš, brigaš...

Na slovo, na slovo a - anksioznost.

A gde je anksioznost tu su i na slovo b - brige.

Nauč(e)ni ljudi izračunali i statistika je sledeća - od svega oko čega brinemo - 40% NIKADA se NE dogodi.

Takoreći, kaparišemo od ušteđevine živaca nešto što desiti se neće.

Brinemo i o onome što smo već preživeli.

Na bajate sekiracije odlazi čak 30% postojećih briga.

*

Sledećih 12% ide na brigu o zdravlju čime de fakto ugrožavamo zdravlje.

Briga nije prevencija.

To nam dođe kao da smo u mozak ugradili dr. Gugla, onog sa najmračinijim prognozama ako se ukuca "zašto kijam?". Bildujemo hipohondriju kao od šale.

Nesvesni.

Umesto da promenimo loše navike - mi tripujemo.

Nekome se može učiniti malo, ali čak 10% naših briga se odnosi na to kakav nam je friz, (ni)šta za obući i slične praktične stvari koje uopšte ne trebaju da budu zabrinjavajuće već - rutinske, čak i zabavne.

*

Dakle, samo 8% od svih ujedinjenih briga koje brinemo su opravdane brige.

A juli mesec je idealan da se posvetimo sabiranju i oduzimanju - razvrstavanju svega što nas mori u dve grupe - onog što zaista može biti problem i onog što nam magli mozak, povećava pritisak i koči nas do te mere da ličimo na ono čuveno pile - u kučini.

Često guramo vrata na kojima piše povuci.

*

Praktična tehnika je uzeti papir i popisati sva košmarna scenarija koja projektujemo u svojim glavama kao da svakodnevno organizujemo festival horor filma svojoj duši.

Potom taj "sinopsis" briga - spaliti.

Pa pod suncobran bilo na egzotičnoj destinaciji, gradskoj plaži, sopstvenoj terasi ili krošnju u parku - ušetati rasterećen suvišnog prtljaga.

Leto kao takvo to zaslužuje, baš kao i duša napaćena.

Ovaj vrli ludi svet svakako ne ide u pravcu utopije, nego gazi ka distopiji tako da biće dovoljno razloga za sekiraciju, no sikiriki.

*

Sada je na redu poglavlje života pod radnim nazivom - "LETOpis".

Tu je fokus.

A tamo gde je fokus ide i energija te skoncentrisati se na jačanje volje da se pokrenemo u nekom sasvim novom smeru.

Na primer naučiti neku novu veštinu.

Monika Beluči je ispunila slobodno vreme tako što je naučila jezik gluvonemih.

Penelopa Kruz se odlučila za fotografiju.

Sofija Loren je usavršavala kulinarske recepte.

Mogućnosti je skoro pa bezbroj.

Od sastavljanja muzičkih plejlista po meri trenutka do proučavanja moći lekovitih trava - njihovih dejstava & svojstava. Algoritmi imaju i dobrih strana, a to je da su svakakva umeća postala dostupna, ljudi dele svoje zanate i spretnosti - šire svoja znanja po ceni WiFi-a.

*

Pitanje je samo da li znamo šta želimo novo da naučimo.

I da li uopšte imamo volju i talenat da ponovo zagrejemo stolicu i da starog konja (ipak) naučimo novim trikovima.

Čini mi se da hobiji izumiru baš kao i mnogo toga u ovom modernom dobru.

U prošlom veku bilo je podjednako važno imati i zanimanje, ali i hobi.

Čak su ponekad hobiji više impresionirali nego ono što je donosilo hleb.

Postojala je razlika između "šta si po zanimanju" i od "čega živiš".

*

"Bleja" na društvenim mrežama nije hobi.

Mi tu itekako radimo samo što o tome pojma nemamo. Hranimo algoritme sopstvenim podacima - to nije hobi - to je doprinos kreiranju savršenog robota. Zato je važno imati radno vreme na mrežama i shvatiti to kao posao. Pro bono.

A lično, k srcu uzimati samo ono što se dešava u oflajn životu gde žive aktivnosti koje ispunjavaju prazninu, onu koja zjapi tu negde u visini pleksusa.

Nekome manja, nekome poput okeana, ali u svakome prisutna.

*

Mira Furlan nam je ostavila puno toga, pa i lekciju koju je naučila od svog učitelja koja važi za svakog od nas:

"Moj profesor joge govorio mi je kada bi me na času uhvatio kako zveram uokolo: "Šta gledaš? Nema ništa vani. Sve je unutra."

Zato nam valja uzeti godišnji odmor od sopstvenih briga & tripova i posvetiti se tananome i zapostavljenom biću.

Ovaj jul je kao stvoren za ono što se na engleskom tako jednostavno kaže - "inside job".

I, srećno!