Novinara Vladana Radosavljevića nasmrt su izujedali psi na Kosmaju, vest je od koje se prvih dana januara zaledila krv u žilama. U pitanju su psi koji imaju vlasnike, što je otvorilo brojna pitanja ko je odgovoran, da li će, ko i kako biti kažnjen. Već kao po ustaljenoj proceduri krenulo je čuđenje kako je to uopšte moglo da se desi, koje se redovno završi zaključkom: "Tako je to kad nemamo uređen sistem" ili "Sistem je kriv za sve".
Pre manje od mesec dana u Novom Pazaru je stradala devojčica od 15 godina kada je automobilom udario svega dve godine stariji mladić i pobegao. Da tragedija bude veća, preko nesrećnog deteta koje je ležalo na ulici prešla su još jedna kola, koja je vozio, doduše, dosta stariji i iskusniji vozač, ali mu to nije smetalo da takođe „utekne“ sa mesta nesreće.
Zgrozila se i tad cela Srbija uz opet ono tradicionalno „sistem je kriv“ jer danas svako može da divlja kolima po našim ulicama. Iščuđavala se jedno desetak dana pa prestala kao i hiljadu puta do sada.
Ako ovih dana, u duhu Nove godine i Božića, ispisujete želje i molitve, okrenite se oko sebe. Pogledajte šta vam rade deca, roditelji, braća, sestre, komšije, prijatelji, poznanici…Da li je neko u problemu ili je neko na putu da napravi problem? Neka vam bude stalo pre nego što postane kasno.
Isto kao što se čudila i početkom novembra kada su u Trsteniku srednjoškolci izmakli profesorki stolicu i sve to snimili da bi mogli da se hvale učinjenim. Učenici su izbačeni iz škole, ali je i tu lebdelo čuveno „sistem je kriv“ jer šta znaju deca šta je poštovanje….
I šta da radimo sa tim sistemom koji ne da nama finim ljudima da živimo? Sistem koji tera đake da profesorima izmiču stolice, pritiska papučicu za gas u kolima koja divljaju srpskim ulicama i na kraju, što da ne, dresira kućne ljubimce da budu krvoločni pa ih takve pušta da lutaju gladni i besni.
A taj sistem? Ko je nama uopšte „uvalio“ taj sistem da nam pravi pakao od života?
Verovali ili ne: taj grozni sistem čine ljudi i ne, nismo ih uvezli, sve domaći, naš do našeg, od braće, preko rođaka do prijatelja i poznanika.
Deca što izmiču stolice profesorima su naša deca, deca naših prijatelja, komšija, poznanika, a odrasli koji im tolerišu nestašluke smo mi, naši prijatelji, poznanici…
I ulicama u automobilima divljaju naši – prijatelji, komšije, poznanici…A policajci koji posle tih divljanja negde u fiokama zature saobraćajne kazne su isto naši.
Na kraju krajeva, i vlasnik besnih pasa sa Kosmaja bio je nečiji prijatelj, poznanik, možda i brat. I ako je u zatvoru, neko je znao da njegovi ljubimci lutaju bez nadzora. Neki komšija, poznanik, prijatelj…Neko koga nije bilo briga, dok nije postalo kasno.
Ako ovih dana, u duhu Nove godine i Božića, ispisujete želje i molitve, okrenite se oko sebe. Pogledajte šta vam rade deca, roditelji, braća, sestre, komšije, prijatelji, poznanici…Da li je neko u problemu ili je neko na putu da napravi problem? Neka vam bude stalo pre nego što postane kasno.
To je lepše od svake želje i jače od svake molitve, a takva dela najviše ceni i Onaj na nebu, ko god on bio.
BONUS VIDEO: Jelena Bulajić: U problemu smo čim se nešto javno kritički zapitamo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar