Piše Jelena Bulajić: Draga Ana, hvala što nas ne gazite

Nekako je ovlaš eto napomenula da je to što ona od svoje pratnje traži da poštuju saobraćajne propise ustvari njena dobra volja, jer Bože moj, mogli bi oni da jurcaju i da gaze na pješačkom prelazu pa ko preživi, preživi. Ali neće, puni su obzira za nesretnike koji im se nađu na putu u "brže, jače, bolje" proklamovanu budućnost.A, stvarno, mogli bi da nas gaze na pešačkim prelazima, što ne bi mogli? Šta bi im se desilo?Mogao je lokalni siledžija, blizak  Srpskoj naprednoj stranci, tokom blokade puteva u novembru u Šapcu da napada ljude čekićem i posle da šeta slobodno gradom. Neko ga je saslušao ili priveo, neki tužilac napisao prijavu?! Naravno da nije. Jurio ljude čekićem ili ih gađao novogodišnjim konfetama, nekako to dođe na isto.Doduše, šabački siledžija malo se nedavno zaneo i sedamnaestogodišnjoj devojci razbio flašu o glavu. Ajde što se zaneo, nego gde dva meseca pred izbore, pa se građani pobuniše, te je i policija kao nešto morala da radi. I da ga, verovali ili ne, uhapsi.Izgleda da nisu svi naprednjaci slušali pažljivo na časovima partijske Akademije. Da jesu, znali bi da građane nikada ne treba tući pred izbore, nego kad glasanje prođe. Može i u izbornoj noći dok se još ni sprej nije sprao sa ruku birača kao u aprilu 2016. u Savamaloj. Sećate se Savamale, fantomki, policijskih gluvih telefona i kompletnih idiota? Da li ste zaboravili nesrećnog čuvara iz Hercegovačke ulice, koji je te noći otet i vezan, a mesec dana kasnije je umro?Da, beše to pre nekoliko godine, tik pošto smo demokratski izabrali vlast.Građani možete da bijete i koju nedelju posle izbora, kao početkom jula 2020. Sećate se demonstracija pred Skupštinom Srbije i batinaša sa kapuljačama koji su napadali novinare? Doduše, ko bi popamtio sve što se dešavalo prethodnih godina.Točak razvoja u Srbiji neumitno se okreće. Ko da se svega seti od ovolikih svakodnevnih ekonomskih i međunarodnih uspeha. Ali jedno je sigurno, ozbiljna vlast zna da građane nikad ne treba biti mesec, dva pred izbore.Pred izbore se pričaju priče o svetloj budućnosti, obećavaju brze pruge, avioni, kamioni, šakom i kapom dele pare, koje nemamo. Mesec, dva pred izbore gostuje se po "opuštenci" (kovanica Ane Brnabić) emisijama, prepričavaju anegdote i "lupendara" ( i ovaj termin pozajmljen od premijerke) o tome koliko vlast brine o građanima.U nizu tih veselih doskočica o političarima mekog srca može da se desi da i ona flaša što je u glavu dobila maloletna Šapčanka ne deluje više toliko strašno. Čudo je ta teorija relativiteta!Zato, draga premijerko, hvala što nas ne gazite po pešačkim prelazima. To je baš lep gest vaše dobre volje. Šta će uostalom na ulici građani ako već nisu u naprednjačkom autobusu koji ide "brže, jače, bolje".