Piše Ivan Mrđen: Zečevi na mostu

S druge strane, takav dogovor se već smatra postignutim, s tim što je uključen i Pokret slobodnih građana, pa bi se i Pavle Grbović mogao da priprema za svoju “lastu”. U oba slučaja izvesno je samo to da nikad u istoriji višestranačja u Srbiji nismo imali situaciju da baš ni jedan lider najznačajnijih opozicionih stranaka nije podesan kao kandidat za najvažniju funkciju u državi, odnosno Beogradu. Ni ispred svoje partije, još manje zajednički…Zato se, posebno u opisivanju poželjnog protivikandidata predsedniku svega ovoga na izborima idućeg aprila, insistira na vanstranačkoj ličnosti koja je do sada bila izvan politike. A nje, bar za sada, nema ni na pomolu… Svako ko iole poznaje medijske prilike u Srbiji ima razumevanja za taktiku da se imena kandidata za predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda objave “što je kasnije moguće”, jer ne treba sumnjati da “onog trenutka kad to bude saopšteno, počinje pakao za te ljude”. Kako reče lider narodnjaka, “ko god bude dovoljno nesrećan da mu se ime spomene, proći će kroz neku vrstu toplog zeca”.Možda bi bilo pametnije da lideri pomenutih stranaka umesto o “skakanju sa mosta” ili tovarenju nesreće na vrat nekih časnih i uglednih ljudi ipak razmisle o dogovoru da najprihvatljivija rešenja pronađu između sebe. Em su već pregurali mnogo toga od strane režima i njegove podguzije, em je bavljenje politikom zaista besmisleno ako unapred odustaješ od odgovornosti da se prihvatiš najznačajnijih poslova u državi. Zbog medijskog “toplog zeca” ipak ne možeš da stalno budeš – zec!Ima i nešto treće, što je ovih dana sjajno primetila moja ispisnica i koleginica Vera Ranković, ocenivši da „ovaj put, umesto da glasamo ZA stvarno treba da glasamo PROTIV” i da “nije važno kog kandidata ćemo isturiti, nego da skinemo sa vlasti ovoga što nam ugrožava sam opstanak i samo postojanje Srbije za naše potomstvo”.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram