Piše Ivan Mrđen: Zakon malih brojeva

Te promene je prethodno izglasalo lutkarsko pozorište od parlamenta, sastavljenog posle izbora 21. juna 2020. godine, na koje je izašlo manje od polovine birača (48,93 odsto), tako da sve stranke koje su prigrabile mandate, sa ukupno 78,09 odsto dobijenih glasova, uživaju samo 38,21 odsto poverenja. Tek nešto više od trećine…To, naravno, nije sprečilo predsednika svega ovoga da sam sebi kliče “Aco, Srbine” u postreferendumskoj noći. Iako mnogi misle da zbog danonoćnog pojavljivanja po televizijama za sreću i ružičastu stvarnost on uživa daleko veću popularnost, ne treba zaboraviti činjenicu da je ustoličen posle izbora 17. aprila 2017. godine, na koje je izašlo samo 54,34 odsto birača. Što znači da njegovih 55,06 osvojenih glasova u globalu nose manje narodnog poverenja nego za ikebare u parlamentu (29,92 odsto).Somnambul je, po Vujaklijinom leksikonu, “onaj koji šeta spavajući, mesečar, onaj koji je postao vidovit pomoću magnetisanja”. To bi u ovom trenutku bila najbolja definicija svih oponenata vladajućem režimu, koji požuriše da malu izlaznost na referendum i većinu koja je glasala protiv u Beogradu proglase za sopstvenu pobedu. I to ne samo za 16. januar, već i unapred, za izbore u aprilu.Pri tome se uglavnom gubi iz vida da se vlast, na čelu sa predsednikom svega ovoga, nije pretrano pretrgla oko ovog referenduma, jer vladavina po zakonu malih brojeva njima/njemu najviše odgovara. To je najbolje objasnio Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove:“Vladajuća većina je u proteklih deset godina ubedila većinu društva da su promene nepotrebne, da oni savršeno vladaju, i da su oni prošli na vlasti bili loši. Tako da se nastavlja trend loše izlaznosti koji smo imali i na izborima prošle godine. To je poraz demokratije i pokazatelj da participativna demokratija u Srbiji ne funkcioniše”