0
“Zamislite vest, Ivan Mrđen dobio orden!” Skoro me nečija objava nije tako presekla, kao praznična poruka sa platforme “Kreni – promeni”, sve sa potpisom Sava Manojlovića.
Ponajviše zbog paničnog straha da bih mogao da se nađem u istom redu sa Lazom for all times Ristevskim ili još nekim istaknutim poštovaocima lika i dela još malo pa doživotnog predsednika svega što se zove život u Srbiji. Ili prajm ministra, kako vam se sviđa…
Svi ponekad pomislimo da se nešto odavno dogodilo, a onda se baš iznenadimo kad shvatimo da je to bilo koliko juče. Tako sam i ja po mojim tekstovima iz decembra 2021. i s početka 2022. uzalud tražio belešku o dvosatnom stajanju u redu za potpisivanje narodne inicijative za zabranu iskopavanja bora i litijuma, koju je pokrenula pomenuta organizacija… Čime sam, ako ne računamo nekoliko sitnijih uplata na njihov račun, valjda zaslužio to izmišljeno priznanje.
A onda sam se, zahvaljujući fotografiji sa mojom prijateljicom Brankicom Babić Bauer, podsetio da je to bilo 10. marta prošle godine, samo dvadesetak dana pre izbora na kojima su još jednom izneverene nade ljudi koji su sa mnom tog dana, po velikom mrazu, verovali da nije baš sve izgubljeno. Nadu su u tom trenutku davali masovni ekološki protesti, posebno oni protiv “Rio Tinta”, “gerilske akcije” tada veoma popularnog lidera pomenute platforme, kakvo takvo ujedinjavanje demokratske opozicije, pa čak i izvesno predizborno popuštanje kontrole medija…
PROČITAJTE JOŠ
Sve što se posle dogodilo, po mom mišljenju, bio je ne jedan, već serija šamara upravo tim dobrim ljudima, od “karo papira” predsednika svega ovoga sa unapred ispisanim rezultatima, njegovog divana na “Slobinom kauču” sa najbitnijim liderom opozicije, brzopoteznog odvajanja narodnjaka, otezanja sa konstituisanjem skupštine do cirkusa u zdanju iza Rosandićevih konja, gde se kao fol raspravljalo o sudbonosnim pitanjima opstanka nacije i države…
U svemu tome se negde izgubila naoko nova, poletna i mnogima primamljiva i prihvatljiva “Savina organizacija”. Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja bora i litijuma završila je u proceduralnim budžacima, pomenuti lider se, mnogi tako misle, zadovoljio kratkotrajnom slavom zbog televizijskog duela sa glavnim promoterom “lika i dela”, neke kasnije akcije su više priličile Crvenom krstu ili sličnim organizacijama nego pokretu koji bi mogao da utiče i da ljudi uopšte krenu u tom pravcu i da se nešto zaista promeni u zemlji Srbiji.
Dobijam redovno njihove mejlove i, ma koliko se trudili da budu novi, mladi i originalni, već duže vreme ostavljaju utisak da se sami ukopavaju i marginalizuju. U tom smislu nije daleko odmakla ni aktuelna ideja da sve nas koji smo ih na neki način podržavali proglase dobitnikom nekakvog “ordena”, sve sa čestitkom za “Dan državnosti” i pseudopatriotskim podsećanjem na Prvi srpski ustanak i prvi srpski ustav.
Iza toga usledilo je pomalo nemušto zbrajanje baba i žaba, te trebaju nam vase inicijative i predlozi, te počnite da se sami organizujete na terenu, te ako može i neki dinar na račun… Sve u svemu, ne verujem da bi iko od onih divnih ljudi koji su tog ledenog martovskog popodneva sa mnom čekali više od dva sata u Ulici kralja Milana, preko puta aktuelnog Dvora, to ponovo učinio…
Zato vam, dragi prijatelji iz „K-P“, sa iskrenim žaljenjem “vraćam” orden. Kad se jednom preseliš u rubriku “kucamo na vrata zaboravljenih asova” ne pomažu nikakve fore i fazoni!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare