Piše Ivan Mrđen: Uz prvi dan proleća

„Proleće je a ja živim u Srbiji“ čuveni je grafit kog klinci svako malo prepisuju gde stignu. Da živimo u normalnoj zemlji, možda bi tvorac tog grafita mogao da ga patentira i tako zaradi neku kintu. Ali da živimo u normalnoj zemlji ne bi bilo potrebe za ovakvim grafitom.

Legendarni Miloš Vasić (1947-2021) napisao je svojevremeno za kultnu rubriku “Vreme uživanja” da je „proleće godišnje doba koje ima neki svoj astronomski početak i kraj; ni jedno ni drugo ne poklapa se sa stvarnim početkom i krajem, jer je astronomima bilo stalo jedino da godinu po svaku cenu podele na četiri jednaka dela, kao da to nešto znači”.

Ivo Andrić je pisao da „i najveće pustinje imaju svoje proleće, ma kako kratko i neprimetno bilo“. Ne znam koliko je to imao u vidu Miša, odnosno u kojoj meri mu se Srbija učinila pogodnom za poređenje sa pustinjom, tek ostala je zapamćena njegova tvrdnja da “ovde, kod nas, proleće (a ja živim u Srbiji!) nastupa kad mu padne, a sve češće traje nedelju dana, dok se ne izlegu komarci; onda nastane leto, da komarcima bude lakše…”

Miša je proleće nazvao „opasno doba godine“, pa je u tom smislu savetovao da ne donosite odluke od životnog značaja, da se ne zaljubljujete na prečac, da ne ne potpadate pod uticaj raznih raspoloženja, koliko god ona jaka bila u datom trenutku.

U martu 2022. podsetio sam na ove njegove reči, uz naivan komentar “možda ove godine proleće u Srbiji počne 3. aprila”. Ako niste zaboravili tog dana bili su prethodno parlamentarni izbori, posle kojih smo nakon pandemijskog bojkota dobili kakvu takvu opoziciju u zgradi iza Rosandićevih konja.

Nada je nestala maltene odmah posle tih izbora, čuvenim susretom Đilas – Vučić na Miloševićevom kanabetu, odvajanjem Jeremićevih narodnjaka, promovisanjem deveruše Milice i zavetnika Boška u tzv. držovotvornu opoziciju, sve do onog nesretnog bulaznovića koji je odjednom počeo da urla “živeo predsednik”. S druge strane, sasvim se uigrala ekipa koju predvode Orlić i Jovanov, spustivši svaku raspravu na svoj nivo, gde “pobeđuju na iskustvo”…

* * *

Posle tog izneverenog proleća dobili smo zimu našeg nezadovoljstva, koja traje još od 17. decembra prošle godine. I potrajaće, kako stvari stoje, sve do početka juna, tako da o proleću zaista mogu da razmišljaju samo dokoni.

Postoje, kažu, različiti načini računanja početka proleća, meteorološka razmatranja, astronomsko i solarno računanje.

Meteorološka razmatranja su određena merenjem prosečnih temperatura različitih godišnjih doba na mesečnom nivou, pri čemu svaka sezona traje po tri meseca. Meteorološko proleće prema tome obuhvata tri meseca, koji su u Evropi mart, april i maj, dok se u drugim delovima sveta razlikuju.

Prema astronomskom računanju proleće počinje prvim danom ravnodnevnice, dok prema solarnom računanju proleće počinje prvog februara i traje do prvog maja.

Do 2011. godine početak proleća nije imao određeni datum, nekada je to bio 20. a nekada 21. mart. Od tada, na severnoj hemisferi proleće gotovo sigurno počinje 20. marta.

* * *

Kako je nedavno pisao BBC u Srbiji, u budućnosti je moguća promena datuma početka proleća. O tome nećemo morati uskoro da brinemo, jer će tek od 2048. taj dan padati na 19. mart.

Mene to zaista ne brine, pošto ću tada, ako poživim, imati samo 99 godina, ali neki mlađi su mi na ovo rekli da iskreno strahuju da se do te 2048. godine kao prvi dan proleća u zemlji Srbiji ne instalira 5. mart. Sa ovakvim “parlamentarcima”, koji od izbora do izbora postaju sve odvratniji, ni to nije isključeno!