Piše Ivan Mrđen: Uz početak serije “Miholjsko leto”

Tim pre što je i on pre desetak dana napisao kako, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, nema ni snage, ni prava da se raduje, jer živimo u vreme kad je “svaka normalnost obesmišljena”.

* * *

Javni servis je ovu seriju najavio kao “dramediju”, što je relativno noviji izraz za televizijski i filmski žanr koji spaja elemente komedije i drame, istražujući ozbiljne ili emotivne teme uz dozu humora i duhovitosti, sve u svemu kao hibrid žanrova, nudeći gledaocima iskustvo koje podrazumeva smeh i suze…

U najavi je istaknuto da je radnja smeštena u dom za stare simboličnog naziva “Feniks”, te da je “pred nama topla, duhovita i pozitivna priča o generaciji koja možda jeste zašla u treće doba, ali i dalje zna kako se mašta, kako se bori za ljubav i za vlast, koja prati čuda moderne tehnologije, snalazi se u biznisu, zabavlja se, uči…”

Glumačku podelu čine: Svetozar Cvetković, Anica Dobra, Gordana Gadžić, Cvijeta Mesić, Slavko Štimac, Tihomir Stanić, Mladen Nelević, Nemanja Oliverić, Milica Trifunović, Jovan Belobrković, Jelena Stupljanin, Maja Mandžuka, Miloš Samolov, Bojan Dimitrijević i Boris Pingović.

Kreator i glavni pisac serije je, kako sam već naveo, Ivan M. Lalić, a na scenarijima su radile i Jelena Ilić i Jelena Vuksanović. Reditelj je Ivan Stefanović, drugi reditelj i izvršni producent je Dejan Karaklajić. Direktor fotografije je Aleksandar Jakonjić, kompozitori su Biljana Krstić i Miki Stanojević, kostimograf je Snežana Karl, scenograf Marija Timotijević, a montažer Milan Jakonić.

Serija je nastala u produkciji RTS i DTS Studija.

* * *

“RTS je javni servis građana i ovoj seriji je baš tamo mesto, upravo zbog teme kojom se bavi. To su naši dragi penzioneri. Inspirisan mamom i tetkom, ali još direktnije Radom Đuručin koja je učestvovala u nekim mojim prethodnim projektima na sličnu temu, napisao sam jednu nežnu i toplu TV sagu koja nudi recept za pozitivno i sadržajno staranje”, napisao je moj prijatelj i dodao:

“Na žalost, Rada se razbolela i napustila nas uoči snimanja. Moja mama i tetka koja je sada u bolnici, jako se raduju emitovanju. Pisao sam puno puta o psihološkim posledicama koje aktuelna represija ostavlja na decu. Ali niko još nije pominjao naše seniore. Kako se oni nose sa ovom neizvesnošću, strahom i batinama koje trpe njihovi unuci i deca? Koje su njihove nade i očekivanja tokom trajanja ove agonije?

Bez obzira koliko sam puta protestovao ispred RTS zbog ignorisanja stvarnosti, a podržavajući studente srcem i svim svojim bićem, moram biti principijelan i izgovoriti da je vrlo dobro što je nacionalna kuća dala prostor ovoj ciljnoj grupi, umesto standardnih krimi, narko, bad cop, sočna psovka preferencijala.”

* * *

Većina mojih ispisnika i nešto mlađih penzionera sa kojima se družim ili sam na bilo koji način u kontaktu nije za “ovo” i ne podržava “ovoga”. Čak i kad povremeno izgovore nešto od besomučne propagande po televizijama sa naci-frekvencijama, bržebolje se izvinjavaju “ja to ne gledam, nego dok sam vrteo kanale...”

Godinama pratim Ivana M. Lalića i siguran sam da i stariji iz njegovog okruženja ničim ne doprinose naopakom uverenju da ova vlast počiva isključivo na podršci penzionera, onih što više vole predsednika svega i svačega nego rođene unuke. U širenju te podmetačine naročito prednjače pripadnici tzv. srednje generacije, koji na različite načine šuruju sa režimom, a sve nepodopštine relativiziju onim famoznim “pa, šta”...

U tom smislu očekujem da će i “Miholjsko leto”, kad ga već ne vidimo kroz prozore, ogrejati srce i dušu upravo ljudi koji razmišljaju na sličan način kao moj imenjak i ja.

Što bi rek’o Balašević u pesmi pod istim naslovom: “Vreme samo raspiruje plam, u meni Miholjsko leto, to prkosno Sunce pred zimu...”