Piše Ivan Mrđen: Sve se vrti oko Beograda

Istovremeno se najavljuje još jedna blokada mosta “Gazela”, od 14 do 16 časova, kao podsećanje da “niko ne protestuje zbog izbora nego zbog činjenice da nije bilo nikakve i ničije odgovornosti posle tragičnih događaja početkom maja u školi ‘Vladislav Ribnikar’ i u okolini Mladenovca”. U tom smislu se takvi pozovi i dalje potpisuju upadljivim otklonom od “opozicionih političkih stranaka”.U međuvremenu se, postalo je to više nego vidljivo prethodnih večeri, formirao i potpuno treći talas nezadovoljstva, iskazan kroz proteste “I naša deca su deca”, na kojima se zahteva da i đaci širom Srbije takođe dobiju besplatne udžbenike i školski pribor poput njihovih vršnjaka u prestonici.Zajednički imenitelj svega toga je – Beograd. Prvi svoju snagu vide u tradicionalnom opozicionarstvu Beograđana, drugi bi da radikalizovanim akcijama pokažu istim tim Beograđanima da nema mnogo vajde od subotnjih šetnji i zvižduka ispred zgrada na kojima su table sa nazivima odavno umrtvljenih institucija (od same Narodne skupštine, preko Vlade, raznih ministarstava, REM-a, pravosudnih organa, medija…), treći izvikuju “provincija radi - Beograd se gradi”…U međuvremenu se nekako naslućuje kako se priprema neka politička koalicija - front građanskih i drugih snaga i političkih organizacija koje učestvuju u aktuelnim protestima “protiv nasilja bilo koje vrste”. Tako je osnovnu sintagmu namerno izmenio moj prijatelj dr Petar Đukić, takođe uveren da do promena u zemlji Srbiji može doći samo ako se stvari ozbiljnije promene u Beogradu.“Ideja da se nastupi najpre u Beogradu proističe iz sledećih činjenica: obe majske tragedije (3. i 4. maja ove godine), najpre u školi ‘Braća Ribnikar’ a dan kasnije u okolini Mladenovca, desile su se na teritoriji grada Beograda; u Beogradu su prethodna struktura vlasti čija je personifikacija Vesić, kao i sadašnja (Šapić) pred građanima stekle toliko negativnih poena da nemaju više ni mrvicu legitimiteta; u Beogradu je, hteli to da priznamo ili ne, skoncentrisano najviše obrazovnih, naučnih i kulturnih radnika, procesa i institucija od nacionalnog značaja, pa je i uticaj nezavisnog intelekturalnog i kritičkog delovanja najneposredniji”, napisao je uvaženi profesor, uz konstataciju da su “sve demonstracije tokom poslednjih 120 godina počinjale u Beogradu”.On je podsetio da je već na prvoaprilskim izborima 2022. (istina održanim 3. aprila) vlast većinski izgubila Beograd i da je samo zloupotrebom moći (političke trgovine) i stvaranjem konfuzije u redovima opozicije formirala nekakvu jadnu vladajuću strukturu. Koja se i dalje blamira na svakom koraku, od ekološke katastrofe u Krnjači, preko besmislenih jarbola i gradskih gondola tipa Ušće -Kalemegdan, za šta su posekli drveće a odustali od gradnje, preko basnoslovno skupog i nepotrebnog stadiona u Surčinu, do nasilnog prekida školske godine za osnovce i u najmanju ruku čudne i tajnovite reorganizacije “Ribnikara”...Plus aktuelno nasilje oko “Slavije”… Zbog svega toga bi bilo sasvim realno očekivati dalje objedinjavanje političkog delovanja i zajednički nastup na predstojećim izborima, pod firmom “Beograd protiv nasilja”.“Ovaj predlog se zasniva na dve pretpostavke. Prvo, da je istinita izjava pojedinih čelnika opozicione scene da svi poslanici-odbornici stvarne opozicije, sada tokom aktuelnih protesta u Srbiji, dobro sarađuju u skupštinama Srbije i Grada. Drugo, da je ova grupacija-kolalicija levih, centrističkih i desnih političkih snaga pod uslovnim nazivom ‘Beograd protiv nasilja’ u stanju da sačini program prihvatljiv za sve glasače, u kojem će biti navedeni ciljevi protesta, ali i osnovna načela njihove vladavine Beogradom”, profesor Đukić je samo uobličio ono što su tokom prethodnih šesnaest subotnjih večeri ponavljali svi dobronamerni “šetači” ulicama glavnog grada.U tim načelima Beograd bi imao prioritet, kao uređeni, ekološki grad, u kojem funkcionišu gradske institucije, vlada zakon i kultura tolerancije i razumevanja, a sve osetljive teme poput kosovskog čvora, sankcija prema Rusiji, opredeljenja prema zahtevima Evropske unije bile bi ostavljene za “dan posle”.Građani Beograda to zaslužuju, a glasali bi većinski za takvu opciju. Takav Beograd bio bi, u krajnjoj liniji, više nego prihvatljiv i svima koji širom Srbije sada zvižde na pomen njegovog časnog imena.