“Opa, leglo ti dva’es hiljada, pa i ti leg’o na rudu”, pecnuo me komšija Miško, sa kojim bistrim politiku u lokalnom Klubu ljubitelja narodne muzike, kod “Cvetka”. Još nekoliko mojih prijatelja, više zbog toga što me dobro znaju nego što redovno čitaju moja mudrovanja, primetilo je da sam juče na ovom mestu punim imenom i prezimenom pomenuo predsednika svega ovoga.

Prvi put sam tu sintagmu (grupa reči spojena u pojmovnu celinu, koja ima jednu službu u rečenici) sklopio 8. januara 2018. godine i od tada je koristim za izbegavanje neizbežnog, sveprisutnog i za sve pitanog “šefa”, kako mu tepa tzv. premijerka. On je uspeo da objedini funkcije predsednika republike, predsednika stranke, predsednika Vlade, javnog tužioca, gradonačelnika Beograda, glavnog urednika nekoliko televizija, selektora fudbalske reprezentacije… A voli da se pita i oko crkvenih poslova, pa nije isključeno…

Da budem iskren, ma koliko označavale njegovo neustavno bavljenje svim i svačim, na opredeljenje da koristim “te tri gorke reči” najviše je uticalo saznanje da se mnogobrojnim botovima upali crvena lampica na svako pominjanje ličnog imena i prezimena predsednika svega ovoga. A oni su zaista za izbegavanje…

Ne bih, međutim, bio zlurad prema nekoj ženici, koju su primili na određeno vreme u neku javnu kuću, pošto se prethodno učlanila u vladajuću stranku, pa joj je u “opisu posla” da piše hvalospeve voljenom predsedniku i usput pljuje po opoziciji. Sve to imamo na daleko višem nivou “igrice”, koju ovde nazivamo politikom.

Baš juče je objavljeno da su u lutkarskom pozorištu zvanom Narodna skupština od septembra do kraja 2021. poslanici čak 2.905 puta pomenuli lik i delo predsednika svega ovoga. Kako su naveli iz inicijative “Otvoreni parlament”, pozitivno u 72 odsto slučajeva, u 28 odsto “neutralno”, a baš nijednom u negativnom tonu.

S druge strane, opozicioni lideri pomenuti su 3.004 puta. Pri čemu svi oni zajedno, a naročito predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas (sa 1.881 pominjanja) nisu baš, baš nijednom pomenuti u pozitivnom tonu. Što bi rek’o Ninus Nestorović: “Skupština je spomenik našoj demokratiji. Tu smo je i sahranili.”