Sećate li se Andree Bojanić? To je devojka, koju je 18. jula 2013. godine, nešto pre ponoći, na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici, ubio tada 20-godišnji Aleksandar Mitrović, koji je gradskim ulicama vozio džip BMW X6 brzinom većom od osamdeset kilometara na sat.

Da je bilo iole ozbiljnije lustracije onih koji su tokom devedesetih godina prošlog veka vladali političkom, medijskom, finansijskom i privrednom scenom Srbije, među kojima je zapaženu ulogu imao i otac obesnog vozača, teško da bi taj klinac uopšte bio u prilici ne samo da divlja po gradu, nego i da računa da će proći bez odgovarajuće kazne.

Andrea bi danas imala 27 godina, snove, nade, život… ali ju je država Srbija, uz pomoć „veštaka“ i „svedoka“ proglasila apsolutno krivom za ovu nesreću, koja nije samo njena i njene porodice.

Sećate li se Stefana Balića? To je desetogodišnji dečak, koga je 18. jula prošle godine, u predvečerje, na pešačkom prelazu u Ulici Marijane Gregoran na Karaburmi, ubio Lazar Galić, čiji krivični i prekršajni dosije potpuno opravdava što je sa mesta nesreće pobegao, sakrio automobil „citroen“ i – mirno legao da spava.

Igrom slučaja, baš za danas, na godišnjicu ove tragedije zakazano je novo ročište na suđenju ovom višestrukom prestupniku, kome je dozvoljeno da se brani sa slobode. I koji sad pokušava da za nesreću okrivi oca stradalih mališana (tom prilikom je teže povređen i Stefanov brat Luka), neosvetljenu ulicu, parkirana vozila… Po sistemu, „kad je prošlo za Mitrovićevog sina“, što bi bilo drukčije za Lazu zvanog „Bojler“…

To je tragedija svih ovdašnjih ponavljača istorije, jer ako je tokom devedesetih bilo neke nade u promene kad „oni odu“, sada je nema ni u nagoveštajima. Oni su se ne samo vratili, nego i ne misle da ikad više odu!