Može čovek da ode iz Srbije, ali nikako da Srbija ode iz njega, da parafraziram poznatu izreku o devojci sa sela, tek da objasnim zašto se ovih dana, umesto da uživam kod mojih u Dubaiju (a ovde je baš ugodna praznična atmosfera), nepotrebno opterećujem vestima "od kuće".
Pa mi važno šta je ko rekao, pa kako je to neko drugi komentarisao, pa ko se na koga naljutio… Objektivno gledano, vesti iz Srbije i nisu ništa drugo nego gomila tračeva, gluposti i umišljenosti pojedinaca koje obasja nešto manje ili više medijske pažnje.
I dok je vlast sve bezobzirnija (pogledajte još jednom snimak ophođenja resorne štiklice prema novinarima posle havarije kod Pirota), što im je vremenom prešlo u opis posla, pa to uglavnom prolazi kao nešto „sasvim normalno“, opozicija se za svoje mesto pod reflektorima bavi onim što najbolje ume – međusobnim blaćenjem. I mlaćenjem prazne slame, bay the way…
Ne bih se zbog toga bavio likom i delom čoveka koji se svojevremeno proslavio nošenjem lutke Slobodana Miloševića u robijaškom odelu, a potom prošao kroz nekoliko stranaka, sve na viđenijim funkcijama… Njegovo prelaženje u poslaničku grupu „Bulatović, sam svoj majstor“, zdušno praćeno i podržavano od odgovarajućih službi i medija, samo je nastavak rastakanja koalicije „Ujedinjeni za pobedu Srbije“, kao jedine zdrave ideje na opozicionoj sceni, koju su i građani na trećeaprilskim izborima najmasovnije podržali…
Prvo su pokupili kajmak narodnjaci, koji toliko poslaničkih mandata ne bi dobili ni u Jeremićevim najsjajnijim snovima, a sad je nekadašnji zeleni počeo da pravi sopstveni sir (kažu, da je u tome u stvarnom životu zaista dobar), tako da se Tepićka i Đilas pitaju ima li uopšte mleka u njihovoj sve praznijoj kanti… A treba da se napoji i mali Grbović…
Pročitajte još:
Na taj način se većina opozicionih partija, pokreta i lidera postepeno približava poziciji, koju danas imaju neke minorne političke organizacije. Poput Partije radikalne levice, na primer, iz koje su me obavestili da su pre desetak dana u Beogradu održali Drugi redovni kongres, na kome je za predsednicu izabrana istoričarka Milena Repajić.
Pa još kažu da je „novo rukovodstvo PRL najavilo da će prioritet partije u narednom periodu biti izgradnja infrastrukture i pripreme za predstojeće lokalne izbore, na kojima će predstavljati interese radnog naroda i svih obespravljenih“. Partija radikalne levice je usvojila i programske deklaracije o antifašizmu i antiimperijalizmu, uz preporuku da je „sada bitnije nego ikada okrenuti se nasleđu Pokreta nesvrstanih i boriti se protiv blokovske podele sveta”.
Gomila „teških“ reči (kongres, infrastrutura, radni narod, antifašizam, Pokret nesvrstanih…), a baš niko da objavi ni jednu jedinu rečenicu. Možda i zbog slike sa „kongresa“, na kojoj sam prebrojao ukupno 23 osobe. Plus fotograf…
Ako nije jasno šta je pisac hteo da kaže, dozvolite mi da upomoć pozovem dva svedoka i njihove aforizme iz zimskog trobroja „Ježa“.
Zoran M. Jovanović: Upoznao sam budalu, Izgleda isto kao pametan, samo što sve bolje zna…
Dragoslav Mitrović: Da! Taj narodni poslanik jeste za vas debil, ali za onog idiota što sedi u klupi do njega je genije!
*************************************
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen o Slaviši Lekiću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar