Počelo je još krajem septembra, da bi se ovih dana, sasvim prirodno, “božićna epidemija” raširila po svim televizijskim kanalima, kako onim filmskim, tako i tzv. normalnim: “Slika savršenog Božića”, “Partner za Božić”, “Božić pod zvezdama”, “Čarobni božićni kolač”, “Nikad ne ljubi muškarca u božićnom džemperu”…
Ne zamerite mi što u toj poplavi sličnih naslova ne mogu da se setim onog u kome glavna junakinja tvrdi da je najbolji božićni film svih vremena prvi iz serijala “Umri muški”, jer se “događa na Badnje veče i sve se lepo završi”. Možda i zbog toga na jednom movie channel već danima stoji oznaka “kod nas nema božičnih filmova”.
Svojevremeno sam napisao dao bih voleo da živim u nekom gradiću iz tih sladunjavih pričica, gde su svi lepi, nasmejani, situirani, pristojni… jedina im briga kako da organizuju božićnu proslavu i ko će bolje da osvetli kuću i ukrasi jelku, pardon božićno drvo. Posle trećeg, četvrtog filma već znate radnju, dramu i rasplet petog, šestog… Istini za volju, iza toga je sledio komentar da na takve filmove podsećaju programi ovdašnjih televizija za sreću i ružičastu stvarnost, koje neprestano emituju “Trumanov šou, made in Andrićev venac”, o čemu sam pisao i juče.
Danas je u dobrom delu sveta Božić, pa ne bih da ispadnem zlurad prema čitavoj toj produkciji koja čak i sve otvoreniju nameru (i svrhu) da podstakne božićnu potrošačku histeriju ipak pakuje u kutijice na kojima piše i “ljubav”, i “porodica”, i “tradicija”. Neumesnost bi se, da budem iskren, ogledala ponajviše u tome što ne mora baš sve da ima veze sa nama i našim životima ovde.
Na tome me je ovih dana podsetilo ostvarenje “Dobro srce” (međunarodna koprodukcija iz 2009. islandskog reditelja Dagura Karija), u kome kafedžija Žakus (sjajni Brajan Koks), jedan sve u svemu mrzovoljni i pomalo samoživi namćor, posle transplatacije srca, prilično promeni i način života i način promišljanja o ovo malo vremena što provodimo na ovoj lepoj planeti.
Pa u jednom trenutku kaže barmenu Lukasu (Pol Dano), koga je inače odabrao da ga nasledi, nešto što bi mogla da bude i najbolja božićna poruka: “Život je suviše kratak da bismo ga trošili na loše stvari!”
Ja bih još samo dodao, a naročito na loše ljude!
****
BONUS VIDEO: Najlepša božićna priča – Dan kada su topovi utihnuli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar