Piše Ivan Mrđen: Po svesti i savesti

Dan ranije dolazi 100 Čačana, odlaze nešto da pojedu u nekom fensi restoranu, šokirani što na meniju nema pečenje već samo neki avokado tost, zovu svoje Čačane da im jave. 10.000 Čačana dolazi u Beograd da se i sami uvere u to.

Dolazi 100 Kraljevčana, sedaju da naruče nešto, vide da omlet košta 700 dinara, pozivaju svoje da hitno dođu i pomognu Beograđanima. Dolazi 10.000 Kraljevčana i donose jaja, jer su jaja kod njih u Kraljevu jeftina.

Dolazi 100 Nišlija, očekuju da im Beograđani uzvrate hranu i gostoprimstvo, Beograđani im nude da poruče nešto za dostavu. Šokirani, zovu svoje da nešto skuvaju, dolazi još 30.000 njih.

Dolazi 100 Novosađana koji vole da se okupaju pred spavanje. Javljaju svojima da ovde ima vode po ceo dan, dolazi još 50.000 koji takođe vole da se okupaju uveče.

10.000 Zrenjaninaca dolazi odmah za njima, čuli su da ta voda može da se pije direktno sa česme.

Dolazi 25.000 Kragujevčana, nijedan od njih ne dolazi električnim automobilom iz Fijata. Oni samo vole da prave gužvu.

Dolazi 50.000 ljudi iz Mačve, čuli su da je u Beogradu svuda beton, pa se sigurno neće ništa kopati.

Dolazi 100 Borana, oni javljaju svojima da ovde može da se diše napolju. Dolazi još 10.000 njih, shvataju da je to laž, ali sad je već kasno, tu su.

Na ulice izlazi i 300.000 Beograđana da se uvere da i ostatak Srbije...

* * *

Tu se snimak (bar ovaj koji sam ja imao prilike da vidim) prekida, taman da počnemo da razmišljamo kako Beograđani mogu da se oduže posle svega što su doživeli na putu do Novog Sada, Kragujevca, Niša… A naročito kad su stigli…

Mada mislim da je u pravu “inženjer Babić”, koji je na “X” napisao: “Ljudi, Beograđani, molim vas! Sa raznih grupa dobijam informacije da se spremate za nekakve štandove sa hranom i slične stvari. Otkažite to, molim vas! U Beograd dolazimo jer smo siti svega! U Beogradu rešavamo budućnost, ne pravimo žurku! To je bilo u Nišu i Kragujevcu, dosta je!”

Meni se, sa udaljenosti od 3.800 kilometara, koliko ima od Dubaija do Dušanovca, takođe učinilo da bi ovom prilikom bilo daleko pametnije da se sve te ponude pretvore u nešto konkretnije. Prvo što mi je palo na pamet bilo je da se sav novac koji bi bio potrošen za roštilj, pečenje, kolače, pa čak i za koji kilogram voća, bude usmeren u nekakav fond za pomoć prosvetarima…

* * *

A onda je i do mene stigla objava sa sličnim razmišljanjima o prosveti kao temelju i stubu svakog društva. Uz priznanje da su prosvetni radnici u ovim teškim vremenima zaista pokazali šta znači borba, istrajnost, doslednost, pa i sloga:

“Ako uzmemo u obzir da je više od pola škola (osnovnih i srednjih) u blokadi, u štrajku, iako je rečeno ‘tačka, škole rade’... oni su pokazali da su spremni da se bore za našu decu, za studente, za njihovu budućnost, pa i po cenu svoje lične egzistencije, svojih plata (koje su i pored povećanja dobijenog zbog bunta ispod republičkog proseka)…

I jos nešto, prenosim poruku čoveka iz prosvete, koji je zajedno sa svojom suprugom takođe prosvetnim radnikom dobio 0,00 dinara (slovima: nula dinara). On je na predlog da se organizujemo i prikupimo neki novac, odgovorio: ‘Ne treba nam novčana pomoć, hvala do neba. Treba nam protestna solidarnost. Obustavite sve i izađite sa nama na ulice. Generalni štrajk!’

Dalje prosudite sami šta vam valja činiti, po svesti i savesti!!!”

* * *

Neformalna grupa IT stručnjaka pozvala je građane da se priključe mreži „Solidarnost za prosvetu“ i doniraju pomoć prosvetnim radnicima, koji se bore protiv nepravde i suočeni su sa pretnjama, tužbama i smanjenjem plata.

Prvi korak je, po rečima inicijatora, širenje mreže verifikovanih delegata, odnosno nastavnika koji predstavljaju kolektive koji učestvuju u obustavi.

„Sistem je osmišljen tako da minimizuje mogućnost zloupotrebe i osigurava maksimalnu bezbednost podataka. Ne objavljuju se imena pojedinaca, već samo škole koje su primile podršku“, navode iz IT zajednice dodajući da će se isplate realizovati u fazama, te se na osnovu broja donatora i iznosa navedenih u prijavi formira prvi kontigent povezivanja sa nastavnicima.

Nakon uspešne realizacije prve faze, otvaraju se prijave za novi krug donatora i nastavnika…

* * *

“Ako nas 100.000 uplati po 1.000 dinara u neki fond, to je 1.250 plata po 80.000 dinara. Sad izračunajte sami ako bi 500.000 uplatilo u proseku toliko, a možemo, ne bi niko mogao da ucenjuje prosvetne radnike platama”, izračunao je “ikseraš” Aleksandar Anđelković.

Sa iste društvene mreže je i predlog Ane Pavlović: “Ako će zaposleni u fantomskoj firmi ‘Beogradski metro’ dobiti plate, a prosvetari koji su u štrajku neće, predlažem da se novac za organizovanje Međunarodnog sajma SEE Mobility, koji je upravo otkazao organizator, Klaster železnica jugoistočne Evrope, preusmeri na plate za prosvetu!”

Svako, dakle, po ovom pitanju treba da odluči po svojoj svesti i savesti. Ne znam koliko će pomoći, ali zaista mi se dopala objava sa Fejsbuk stranice “Sloga Priboj”: “Otvarajte račun za prosvetare! Ako je moglo 500.000 šupljih glava da SMS-om napravi Žeksu zamak, možemo i mi platu prosvetarima!”