’Ajmo pošteno... Dok nije došlo do incidenata na Šodrošu i hapšenja aktivista koji se protive izgradnji mosta preko Dunava i prilaznog vijadukta, ova novosadska priča nije privlačila veću pažnju.

A sve je tu, arogancija manekena vlasti, skriveni „investitori“, kineski graditelji kojima ne trebaju ni projekti, ni tenderi, ekspresno dobijanje svih dozvola koje običan građanin ne može da sanja čak ni za najobičniju rekonstrukciju krova…

Šodroš je ekološki koridor, koji omogućava izlazak na Dunav desetine strogo zaštićenih vrsta ptica, sečenjem stabala ugrožena je i divljač u okolnim šumama, a samom izgradnjom i budućim saobraćajem ništa lakše neće biti ni ljudima kojima žive u tom delu ovogodišnje evropske prestonice kulture.

Zbog toga su aktivisti nekoliko ekoloških organizacija i udruženja građana reagovali na svaki pomak u ostvarivanju ovog nauma, od postavljanja ograde, seče stabala, do sprečavanja pristupa građevinskim mašinama… U februaru su ih napale neke rmpalije, naoružane metalnim štanglama, u junu je gradonačelnik poručio da ga „uopšte ne tangira“ što oni tamo danima i noćima kampuju, u septembru su vozila firme bliske vlastima i ovakvim poslovima pokušala da ih pregaze kad su sprečavali „razminiravanje terena“…

A onda je došlo vreme za policiju, privođenja, sudije među kojima se proslavila jedna koja je uhapšenoj aktivistkinji poručila da će je „zapamtiti za sva vremena“…

Nešto slično događa se na Starici kod Majdanpeka, uskoro će, budite sigurni, i po Jadru, bez obzira što se narodna inicijativa za zabranu iskopavanja litijuma „krčka“ u skupštinskim procedurama… Uvek na početku imate neke ograde, fantomske firme ili momke sa fantomkama, da bi se na kraju pojavila državna sila kao zaštitnik zna se čijih interesa.