Piše Ivan Mrđen: Paviljon Srbija

“Ovako, lepo je Vesna rekla, mora da ima neki razlog zašto smo mi otišli iz Srbije. Gledam ovaj naš paviljon, oseća se ta neka nadobudnost i arogancija, napravili smo postavku koja se toliko trudi da se dokaže, da bude moderna, a ništa nismo ispričali o našoj zemlji.Dole imaš neke miljee, imaš pirotske ćilime, ali ne vidiš nikakvu konekciju sa Srbijom, čak su i Teslu i Đokovića tutnuli u neki ćošak… Napravili su kao neke video performanse koji ništa ne pričaju, stavili su neke ekrane koji nisu interaktivni…Tu je i gomila nekog teksta koji traži da ljudi stoje i da čitaju… Pazi, ‘Expo’ ima 190 paviljona, umesto da si dao neke dobre sadržaje, da si izabrao dve tri dobre priče iz Srbije, oni su spakovali sve, od Vinče do Đokovića, kao sad će neko da dođe i da provede 45 minuta čitajući o tvojoj zemlji, a objektivno ima se po pet, šest minuta da se obiđe jedan paviljon. Glupost živa!”

Siguran sam da bi Marina Mrđen svoju “recenziju” postavke njene matične države na svetskoj izložbi u Dubaiju napisala sa mnogo više obzira, ali vrednost ovog njenog zvučnog prikaza je upravo što je na prvi utisak, bez ikakvih kočnica, iz dubine duše…Siguran sam da bi vlasnica, direktorka, glavni operativac i, ukratko, alfa i omega agencije “Intelier”, zadnja pošta Dubai, inače specijalizovane za promociju dizajnerskih i arhitektonskih dostignuća, umela da i ovo predstavljanje Srbije prikaže u nekom boljem svetlu, da bi našla te “dve, tri priče” koje treba izdvojiti i naglasiti i sve upakovala u mnogo lepši milje…Ali, bojim se da to više nikoga ne interesuje, jer je i predsednik svega ovoga, sećate se, iz Dubaija dva sata pričao o Koluviji i “Jovanjici”… Naša droga, naša stvar!