„Nepogrešivog vođu“ upoznali ste u više verzija, Tito, Milošević, Koštunica, Vučić... Ma koliko da su koristili slične mehanizme, da li ste među njima uočavali i određene razlike – pitao me kolega Dragan Stošić za NUNS-ov „Dosijea o medijima“, objavljen u jučerašnjem Danasu.

Odgovorih da ne bih po tom pitanju bio blag ni prema Borisu Tadiću, jer je upravo tokom njegove vladavine došlo do promene pozicije „nepogrešivog vođe“ u medijima i u svakodnevnom životu i radu medijskih poslenika. Njegovi prethodnici su se pojavljivali tek povremeno, ali je zato silesija komesara i aparatčika „obavljala posao“ po redakcijama i forumima gde se o novinarstvu „brinulo“.

Ko se još seća ubojitog tandema Savo Kržavac – Voja Mićović, koji je krajem osamdesetih prepravio ondašnju medijsku scenu Srbije po meri „lidera sa suncem u kosi“?! Ko se još seća likova iz Koštuničinog kabineta koji su vedrili i oblačili po redakcijama početkom ovog veka?!

A onda je došao Boris Tadić i počela je era „ja pa ja“ politike. Bez obzira na kratku epizodu sa nesretnim Tomom Nikolićem, sadašnji predsednik svega ovoga je nastavio da baštini tu praksu, još kao famozni PPV… A onda je postepeno stigao i do toga da nam i bukvalno iskače iz frižidera!

„Srbija je umorna od lidera“, ali još dugo ćemo morati da ih trpimo, jer stalno pokušavamo da jedne zamenimo drugima. Sad vidim po društvenim mrežama kako mnogi pretresaju opozicionu scenu i više ne vide nikog koga bi isturili kao nekakavog lidera opozicije.

Jedni pokazali svoje pravo lice, drugi se preselili u rubriku „kucamo na vrata zaboravljenih asova“, treći to nikad nisu ni bili… Otuda se pojavljuje i slabašna nada da bi taj „igrač“ već u sledećoj prilici mogao da bude Savo Manojlović iz „Kreni – Promeni“.