0
Opet protesti u zemlji Srbiji. Ovog puta protiv prekopavanja plodnih livada i oranica zarad krupnog kapitala spoljašneg i sitnog ćara unutrašnjeg neprijatelja. U prevodu, vlasti…
Sećate li se reči Miodraga Jovanovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, izgovorenih pre nešto više od trinaest meseci kad su protesti protiv nasilja podstaknuti masovnim zločinima u školi “Vladislav Ribnikar” i mladenovačkim selima Dubona i Malo Orašje bili na vrhuncu. Kako u masovnosti, tako i u oštrini i smislenosti zahteva…
„Šapnuo sam ovim našim organizatorima protesta nešto što se nadam da je i vaša ideja. Rekao sam im: Nemojte ovo zeznuti, nemojte olako proćerdati ovu nepatvorenu energiju pobunjenih građana. I znate šta? Obećali su da neće. Naše je da ih držimo za reč”, tih nekoliko rečenica nam se ovih dana, dok pratimo najnovije proteste po Zapadnoj Srbiji, neprestano vraćaju poput bumeranga.
* * *
Opet protesti u zemlji Srbiji. Daleko od Beograda, daleko od opozicije, daleko od ofucanih likova navodnih zaštitnika prirode i društva… A opet, zahvaljujući društvenim mrežama i nasušnom potrebom za novim i autentičnim vidovima otpora, nekako bliži od svih koje smo u minulih deset godina imali pod prozorima Skupštine, Vlade i Prezidijuma…
Neki su požurili da ismeju novi „običaj“ da se govornici okupljenima obraćaju sa „pomoz Bog“, ovi im odgovore sa „Bog ti pomogao“, a onda sledi obavezno „nisam član ni jedne stranke i ne bavim se politikom“…
Istine radi, Sofija Janevska, student informatike na Matematičkom fakultetu BU, koja je govorila pre neko veče u Valjevu, započela je svoj govor sa „Dobro veče dragi sugrađani“. Iza toga, neko ko je stajao blizu, doviknuo je „pomaže Bog“ i na to je odgovorila kako je valjda pristojno odgovoriti. Ali je zato više nego jasan otklon od politike i političkih partija, kako opozicionih tako i onih samlevenih u “narodnom frontu” predsednika svega ovoga, upravo zbog svih zeznutih protesta u godinama iza nas.
Od „krvavih košulja“ preko „jedan od pet miliona“, od u krvi ugušenog postkoronarnog sedmojulskog ustanka do „Srbija protiv nasilja“… Nisu manje prevareni ni učesnici raznih patriotskih skupova za odbranu Kosova i Metohije, dok su još naprednjaci noćom ispisivali “Milica lažljivica” i „Miloš Francuz“… Plus Boško Obradović koji se isticao u obe verzije…
U tom smislu malo me je iznenadio, ali kad sam bolje razmislio čini mi se da je u pravu moj prijatelj Vladan Ćosić, zadnja pošta Jalovik kod Šapca, koji se juče obratio Srbima, tačnije „Srbendama“, onima koji su „veći rodoljubi“ od njega, prokazanog kao „drugosrbijanca“.
„Obraćam se veliko-srbima, domoljubima, četnicima, ljubiteljima Ratka Mladića, Srbima sa Kosova, prekodrincima, krajišnicima, Srbima Slavoncima, Srbima iz Vojvodine, Sumadije, Mačve i kruga dvojke, svima onima koji na društvenim mrežama drže zastavu, sliku Novaka Dokovića, Dražu Mihajlovića, Popa Đujiića, Ratka Mladića, Legiju, sliku predsednika, sliku Vojislava Sešelja, Milice Zavetnice, Boška Obradovića… dakle svima koji su “veći” Srbi od mene.
Braćo Srbi i sestre Srpkinje, zemlja je ugrožena. Naša otadžbina je prodata Švabama, naši životi su ugroženi i ugroženi su životi naše dece i potomaka. Ako ste Srbi, a niste pizde, branite Jadar telima, a ne pesmom Danice Crnogorčević, pesmom Baje Malog Knindže ili Bore Drljače. Probudite se iz lažnog rodoljublja, ostavite pivo i gibanicu i marš u Gornje Nedeljice, a ja ću vas čekati tamo, da branimo zemlju. Otadžbinu našu, jedinu!“
Vladan je još je dodao: „Znam da nećete doći, jer vaše srce ne kuca za Srbiju, već za vašu guzicu. Sram da vas bude!“
Slično razmišlja i moj prijatelj Miroslav Olenjin, koji prilike u Srbiji već decenijama posmatra sa bezbedne daljine u Australiji, zadnja pošta Pert:
„Protesti protiv Rio Tinta i svega ostalog. Oh, well. Kao što uvek kažem kad vidim ovakvu sliku iz Srbije, protesti će propasti iz istog razloga iz kojeg su propali i svi raniji. Zbog vas. Jer ste jedno veliko ništa. Jedan balon koji se povremeno naduje od prdnjave, pa odmah zatim i pukne. Nemate volje, nemate snage, nemate hrabrosti, nemate pameti. Šetate. Pa i ovce šetaju…“
* * *
Jedan od najpouzdanijih znakova sigurnog fijaska protesta protiv vlasti u zemlji Srbiji, kad se već insistira na upadljivoj distance od „politike“, je prozivanje javnih ličnosti, posebno onih najpopularnijih među sportistima, glumcima i sa estrade. Lik koji pod firmom „Jesenje lišće“ objavljuje na društvenoj mreži “X” (former Twiter) to je opisao ovako:
„Čitam ovde neke tvitove, jao kad bi nas Nole i sportisti podržali i sad na Olimpijadi stali uz građane, rekli ne Rio Tintu. Koji sportisti? Ovi koji su došli oduševljeno na poklonjenje velikom vođi. Možete da računate na pomoć Seke Aleksić i Topalka i to vam je to, rođaci!“
PROČITAJTE JOŠ:
Njegov moto je „Sačuvaj me Bože morskih dubina i ljudskih plićaka, jer površnost povlači najprizemnije ljudske osobine: neobrazovanost, drskost, glupost, pakost, prostakluk…“
Tako smo stigli do nečeg zaista novog u organizaciji, tehnologiji i usmeravanju protesta, made in Valjevo. Kad ne verujemo strancima, kad znamo ko je i na vlasti i u opoziciji, kad se u kojekakvim plićacima praćaka većina ekoloških pokreta i organizacija, onda se ono „Pomaže Bog“ shvata kao poslednja prilika za sabornost, razum i kakvo takvo vraćanje poverenja u Crkvu…
Zato se na svim mrežama radosno prihvata i masovno prenosi svaka kritička reč iz crkvenih redova, posebno onih nešto značajnijih poput mitropolita Fotija, ali i izaziva gnušanje i podsmeh ponašanje valjevskog sveštenika koji je odbio da zazvone crkvena zvona, iako su ga okupljeni građani uveravali da je nastupila „opšta opasnost“…
* * *
Kad pametan čovek napravi nekakav presek najnovijih zbivanja, bar po onome što nam je dostupno preko društvenih mreža, najveće su šanse za tugu i depresiju. Tako se potvrđuje ono što je sjajno zapazio Čarls Bukovski: „Tuga je prouzrokovana inteligencijom. Što više shvataš neke stvari više bi voleo da ih nisi shvatio!“
***********************************
BONUS VIDEO: Novi protesti zbog litijuma u Valjevu?
