Ispod mog jučerašnjeg komentara o običnim, patološkim i kompulzivnim lažovima, te da je jedini lek da ih trajno odstranimo iz svojih života, moja prijateljica i revnosna kritičarka gospođa Dana Marić je dopisala: “Malo ste zakukuljili, malo zamumuljili, no ipak dovoljno da se ‘trgnemo’ i 17. decembra potvrdimo sve Vaše navode!”
Da budem iskren, neposredni povod za bavljenje lažovima i laganjem bio je intervju predsednika svega ovoga NIN-u na samo deset dana pre izbora. Iako kolegu Milana Ćulibrka izuzetno poštujem, stekao sam utisak, uglavnom na osnovu komentara po društvenim mrežama, da ni on nije uspeo da spreči još jednu bujicu laži i poluistina.
Za razliku od mene, analitičar Bruno Đurđević, koji za sebe kaže da je “Smatrač”, upravo na osnovu ovog intervjua je “siguran da Vučić izbore gubi”, iako je kol’ko do preksinoć bio ozbiljan pesimista.
* * *
Đurđevićev pesimizam temeljio se na oceni da nema onog opozicionog entuzijazma kakav pamtimo iz septembra 2000. godine:
“Nema zaraznog Đinđićevog optimizma. Samo reminiscencije u izvedbi Srđana Milivojevića. Opozicija je tiha i raštimovana, tetura pod udarcima režimske propagande. A svi smo svesni da je režim zreo za pad, pa se pitamo kako opozicija to ne ume da iskoristi?
I onda dođe Vučić u NIN i sve se promeni. Jedini razlog ovog zagonetnog intervjua je da Vučić pokuša da udahne život kampanji SNS onim što radi bez premca – da bezočno laže. Laž je samopouzdanje koje je Vučić, koliko se u transkriptu intervjua vidi, demonstrirao bez greške.
Kažu oni koji su intervju pogledali u video formatu, međutim, da govor tela nije pratio uverljivost reči. Uz pomalo preteranu dozu uvažavanja prema Vučiću, pitanja urednika NIN-a dotakla su ključna problematična mesta Vučićeve vlasti. A svaki Vučićev odgovor bio je čista, drska laž. Po principu ‘valjda više veruješ meni nego svojim očima’.
Koji je smisao laganja u oči opozicione publike koja čita NIN, i koja zna da Vučić laže? Smisao je da se pošalje poruka da je Vučić potpuno uveren u svoju pobedu. Zašto? Zato što je srpsko javno mnjenje u maju prešlo na stranu opozicije i jedino što može tu činjenicu da poništi jeste kolebanje. Sve je u utisku.
Ako nas mnogo ima utisak da je gotovo, izaći će nas kritična masa na izbore već u nedelju ujutro i oduvaćemo tiranina. Ako uspe da nas ubedi da ostaje u sedlu, da sme i može da pokrade izbore, da je uspeo da posvađa i kompromituje opoziciju, naša volja da pobedimo splasnuće, a po zakonu spojenih sudova ojačaće njihova. Vučić je odigrao svoj poslednji adut, odigrao je na svoj najači talenat i dugo treniranu veštinu, na svoju sposobnost da savršeno laže.”
* * *
Bruno Đurđević je niz na “ikseru” završio jednostavnim pitanjem: Da li će mu proći? Ali i to je pročitano, pa je u pravu Ninus Nestorović kad kaže: “Nema ovde velikih laži. Nas lažu kratko i jasno!”
Mnogi misle da ovog puta opozicija, ma kako bila kilava, sujetna i potkupljiva – neće ispasti i naivna!
Mera nečije naivnosti najpreciznije se utvrđuje tako što se naivni uvek bakću sa posledicama i njihovim rešavanjem, “stalno se čudeći kako je moguće da im se ponovo isto dešava nakon potpuno identičnih odluka i ponašanja, koja stalno iznova i iznova ponavljaju…”
Ovo je napisao na društvenim mrežana izuzetno popularni psiholog dr Vladimir Đurić. I dodao: “A kao što svi vrlo dobro znamo, naknadna pamet nema neku veliku vrednost, nakon bitke, kad je sve potpuno jasno…”
“Mudrost je razmišljati na vreme. I unapred. Dok smo još u domenu uzroka i biranja šta nam je činiti. I dok još uvek mi kontrolišemo svoju sudbinu. I pitamo se kako će nam biti…”
Onaj majčinski savet “bolje sprečiti nego lečiti”, iako tako dosadan, ponekad je najskuplji, smatra autor stranice simboličnog naziva “Ti odlučuješ!”
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar