Konstituisanje Skupštine grada Beograda i dalje je u središtu pažnje revnosnijih pratilaca ovdašnjih političkih neprilika, jer smo se svi zajedno nekako odvikli od višetranačja. Ne samo u ovom postizbornom periodu kad je predsednik svega ovoga praktično jedina insititucija koja funkcioniše, traje to već dugo, kao tekovina bojkota parlamentarnih izbora u junu 2020. od strane najznačajnijeg dela opozicije.
Posebnu pažnju privlači što je u javnosti, sada sa legitimitetom gradskih odbornika, ovih dana veoma prisutno desetak mlađih likova. Nisu baš svi „neki novi klinci“ u politici, ali je njihov polet i entuzijazam uneo nešto novo i nagovestio mogućnost da makar predstavničke institucije ponovo budu mesto za izražavanje opozicionih gledišta.
Ne bih, međutim, žurio sa optimističkim prognozama koliko će zaista biti vajde od tog „novog talasa“, jer je nemoguće izbeći utisak da je njihovo „mi“ nekako skučenije od toliko priželjkivanog „jedinstvenog delovanja opozicije“. Još u toku subotnjeg nadgornjavanja sa naprednjacima, društvene mreže su obasute izveštajima i fotografijama „evo nas“, „mi ovo, mi ono“, „naš predstavnik rekao“, „mi ćemo“…
Pa jedni tvituju, drugi pišu saopštenja, treći se samo slikaju… Zato je jedan od najjačih utisaka u nedavnom „Utisku nedelje“ zaleđena slika kad gospođa iz „Dveri“ ne želi da prizna status „novog i mladog“ kolegi iz Pokreta slobodnih građana, rekavši „imamo mi svoje nove ljude“.
To me podsetilo na priču sa početka sedamdesetih godina prošlog veka kad su se ispred opštine potukle dve grupe svatova, jer su ovi koji su dolazili nešto dobacili onima koji su se već izljubili sa mladencima. Nije tek nešto, znam čoveka, bio mi je kum, ali ni tada nije bio red da se kaže: „Naša mlada lepša“…
****
BONUS VIDEO: O novom sazivu Skupštine grada Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar