Kažu da se o stanju u nekoj zemlji dosta toga može prosuditi posmatranjem poruka sa bilborda duž glavnih saobraćajnica. Ne bih, međutim, žurio sa zaključkom da se sa hvalisanjima o “ekonomskom tigru” i “ima para za sve” nikako ne slažu stare, već izbledele ko zna kad okačene slike i slogani i najave nekih već zaboravljenih događaja, što se, na primer, može videti na potezu od “Plavog mosta” do “Galerije”…

Izgleda da je u “normalna vremena” (ovo kad nema izbora) izdavanje bilborda postalo neisplativ posao, ako je suditi po činjenici da je jedna od firmi koja se time bavi svoju okruglu godišnjicu obeležila tako što je na najprometnijim beogradskim raskrsnicma okačila čestitke za sopstveni rođendan. (Uzgred, po onoj “u obućara najgore cipele”, te dugačkim tekstovima preopterećene poruke bez ikakve slike je nemoguće pročitati do kraja, čak i da nisu toliko nerazumljive i neduhovite.)

Kad nema novih oglasa za bilborde, jer nema novih proizvoda i poslovnih poduhvata, pažnju posmatrača, sasvim logično, privlače neke slike i poruke koje takođe dosta govore o društvenim, ekonomskim i političkim prilikama u današnjoj Srbiji. (O tome na svoj način govore i oni koji tvrde da se stvarno uspešne firme, posebno privatne, ustručavaju od javnog predstavljanja, ne bi li što duže ostale “ispod radara” reketaša svih fela, od raznih inspektora do kabadahija na vlasti i oko nje.)

Kad se sve to sabere, onda nije čudo što kod dušanovačke pijace već skoro godinu dana stoji već pomalo ofucana poruka “Hoćemo bistu našeg druga Sija”, sa potpisom i pečatom nekih od novokomunista. Njihovo pravo da misle kako misle, pa sve to ne bi bilo vredno pažnje da jedno relevatno ovogodišnje istraživanje nije pokazalo ne samo da trećina građana Srbije smatra da je Kina naš najveći donator, već i da se gotovo polovini ispitanika dopada komunističko uređenje Kine.

Što bi rek’o legendarni “Lale” Bojičić: “Učlanio sam se u vladajuću partiju. Upisao sam se u KP Kine!”