0
Čovek iz Starih Banovaca, koji već petnaest godina na Cvetkovoj pijaci prodaje lubenice pod istim sloganom („slađa od tuđe žene“), izvinjava mi se juče što je kilo bostana dostiglo stotku, maltene kao na početku sezone... „Nema, komšija, ko da radi“, tako je pokušao da „objasni“ činjenicu da je prethodna cena bila osamdeset dinara...
Čovek iz Starih Banovaca, koji već petnaest godina na Cvetkovoj pijaci prodaje lubenice pod istim sloganom („slađa od tuđe žene“), izvinjava mi se juče što je kilo bostana dostiglo stotku, maltene kao na početku sezone… „Nema, komšija, ko da radi“, tako je pokušao da „objasni“ činjenicu da je prethodna cena bila osamdeset dinara…
U prevodu, nema bostan ko da kopa, bere i tovari, zbog čega ćemo ga svi zajedno – obrati!
I sve to samo dan pošto je, uz pohvale partijske bratije, reizabrana guvernerka Narodne banke, plus još jedno busanje u patrijotske grudi povodom nekakve deklaracije o budućnosti srpskog naroda… Koga je, by the way, sve manje, jer je u poslednjih deset godina (2014-2023) broj rođenih u odnosu na broj umrlih manji za tačno 434.606 duša.
* * *
Nedavno je dr Petar Vasić, vanredni profesor na Odseku demografija Geografskog fakulteta u Beogradu, u razgovoru za NIN rekao da su sasvim realni „crni scenariji“ o dramatičnom padu broja stanovnika u Srbiji do kraja ovog veka.
„Projekcije stanovništva polaze od postojeće starosne i polne strukture stanovništva i pretpostavki o budućem kretanju rađanja, umiranja i migracija. Sila demografske inercije kojom postojeća starosna struktura stanovništva Srbije utiče na buduće rađanje i umiranje je velika, tako da su migracije jedino što na kraći rok može značajno da promeni situaciju. Takve migracije su već danas naša demografska realnost“, rekao je profesor Vasić.
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, paralelno sa doseljavanjem stranaca događa se još intenzivnije iseljavanje domaćeg stanovništva.
„U Srbiji samo generacije mlađe od pedeset godina ostvaruju migracioni manjak za više od 300.000 lica, što je ogroman direktni i indirektni demografski gubitak za ovako malu zemlju“, dodao je sagovornik NIN-a.
* * *
U takvoj situaciji nisu nikakvo iznenađenje oglasi za posao koje srećemo gotovo na svakom koraku. Jedni nude trinaestu platu, drugi odmor od 26 dana, svi obećavaju prijavu „za stalno“, pominju se plate koje su za takve poslove doskora bile nezamislive…
Bude tu i tragikomičnih detalja, poput oglasa JKP iz Gornjeg Milanovca, u kome su tražili radnika za iznošenje otpada sa gradskog groblja a kao pogodnost istakli „rad u pozitivnom okruženju“… Ili oglas jednog ovdašnjeg trgovinskog lanca za radnike u magacinu, gde je kao posebna lagodnost istaknuto što „sva kolica imaju točkiće“…
S druge strane, kako je primetila jedna naša koleginica koja je već duže vreme bez posla, razne agencije i firme koje traže ljude sa fakultetskom diplomom, znanjem stranih jezika, poznavanjem društvenih mreža i iskustvom u advertajzingu uglavnom nude manje plate i nesiguran status, pa to onda kamufliraju „radom u prijatnim prostorijama“ ili parolama „mi smo pet friendly company“…
Već sama razlika u kvalitetu ponude za poslove prodavaca, magacionera, fizičkih radnika u odnosu na ono što se nudi visokoobrazovanim mladim ljudima objašnjava suštinu demografskih promena u Srbiji. Sve smo stariji, dece je sve manje, za lošije plaćene poslove uvozimo radnu snagu, a vi sa diplomama fakulteta koji još nešto vrede – put pod noge.
Osim ako baš ne volite kolica sa točkićima…