Kolega Mihailo Ješić rastužio me je objavom da je u utorak u bolnici u Batajnici preminuo Dragan Đorđević (1954-2021). Moj novinarski “klasić” (istog dana, 15. decembra 1973. počeli smo pripravnički staž u “Večernjim novostima”) napisao je “radnik ‘Borbe’ u penziji”, što mi je za trenutak produžilo nadu da se ova objava ne odnosi na izuzetno dragog čoveka, koga poznajem skoro pola veka.

Na žalost, reč je o legendarnom Dragančetu, konobaru iz čuvenog Kluba na šestom spratu “Borbine” zgrade, koga će danas (opelo počinje u 10:45) na groblju “Orlovača” supruga Milina, ćerke Sandra i Danijela, sa rodbinom i prijateljima ispratiti na poslednje putovanje

Sve je drukčije kad broj iz pravougaonika “broj umrlih” na “korona semaforu” dobije i neko konkretno ime i prezime. Ako je reč o iole poznatijoj ličnosti, nagrnu nekrolozi i sećanja, pa se još nevidljivijim učine sve one tuge, sasvim obične, ostanu bez ikakvog odjeka pojedinačni jecaji i prigušena pitanja “dokle, bre, više”…

“Dragana sam upoznao odmah po zasnivanju radnog odnosa u ‘Večernjim novostima’. Ja novinar početnik, on konobar početnik , a tada skovano drugarstvo trajalo je do pre neki dan. Radili smo zajedno u ‘Borbinoj’ kući, kad sam otvorio diskoteku na Savi samo u njega sam imao poverenja pa sam ga pozvao da mi pomogne, zatim i u diskoteku na moru, bili smo zajedno sa Zvezdom u pohodu na titulu prvaka sveta…”, prepisujem Ješina sećanja na “Gagu”, kako ga pamte generacije novinara i grafičkih radnika.

Pošto je i u odličnoj knjizi kolege Ješića pod naslovom “Istočno od Godovika, južno od Bombaja” objavljena priča iz Barija i fotografija na kojoj Draganče pridržava šal “Delija”, moram da objavim jednu malu ispravku. Dragan Đorđević, urbana legenda iz Kluba “Borbe”, bio je vatreni navijač Partizana, ali se, kao pravi ljubitelj fudbala i patriota iskreno radovao najvećem uspehu našeg fudbala.

Dobri ljudi i ne umeju drukčije!