Piše Ivan Mrđen: Dve Srbije

Da taj već dugo nema baš nikakav uticaj u SAD, da mu je Senat Ilionisa sa 59:0 izglasao trajnu zabranu bavljenja politikom, da je postao neka vrsta sinonima za korupciju… znaju i svi koji mu ovih dana u Beogradu ukazivali neprimerene počasti. Ali, trebalo je onom delu Srbije koji i dalje više veruje televizoru nego komšijama na ulici poslati još jednu informaciju o podršci koju vrhovni obraćator navodno uživa u svetu.

“Vlast još uvek ima podršku Rio Tinta, Davosa, ambasade bluberi Hila, Evropske komisije, USAID-a, zauvek odlazećeg Šolca, ruskih kozaka, mađarskih honveda, Srba iz Bosne, bosanskih Srba, Emanuele i Brižita Makrona, Srpske liste, terazijskih Crnogoraca iz Podgorice i Vasojevića, braće Andreja i Sija, Generalštaba, ali ne onog srušenog u NATO bombardovanju, Informera, Zajednice srpskih opština i desne obale Gazibara, transformera, Srpskog telegrafa i Morzeove azbuke, Heppua, tvrdog jezgra SPS-a, Jelene Karleuše, pantera iz Pinka, BDP-a, MMF-a, LGBT-a i ostalih gej populista, jutarnjih programa telelevizija, srpske dijaspore u Makedoniji, Ekvatorijalne Gvineje, Mileta Dodika, Dedinja, Džereda Kušnera, Beograda na vodi, Ane Brnabeu, Crvene zvezde, botova... “ – nisam baš siguran da li je ova objava legendarnog Radivoja Bojičića satirični ili objektivni politički komentar.

* * *

Svi oni, neko manje neko više, ovih dana tamburaju o “građanskom ratu u Srbiji” i za to, horski i unisono, optužuju pobunjene studente i građane kojih ih podržavaju, od maturanata do penzionera…

A građanski rat je “zapravo bazično i svesno koncipiran otpočetka kao condicio sine qua non (uslov bez koga se ne moze) za život ovog režima”, kako je ovih dana napisala moja prijateljica Vesna Laudanović.

“Kog su oni osmislili radi držanja strana nacije u napetosti i sukobu dok oni 'pleve' budžet u polumraku društvene svesti.

Koji im služi za potrebnu homogenizaciju (svog) življa koje jedino ume da se ujedini 'protiv', a ne i 'za'.

Koga su svaki čas spremni da upotrebe u odbrani svojih privilegija, ne mira i istine u Srbiji.

Bez koga oni ne bi znali ni strane sveta jer je njihov svet ima drugačije koordinate, u njemu neko nekog uvek mora da mrzi i sprema mu zlo iza leđa...

Oni su od početka odredili i ko će biti kriv za njega. Oni koje su još tada, 2012. godine, markirali kao neprijatelje za svoje potrebe. U svojoj bolesnoj želji da moraju nekog pobediti, pa makar taj bio i izmišljen. I Srbin čak!”

* * *

Mogao bih da citiram na desetine sličnih objava dobronamernih i za Srbiju iskreno zabrinutih ljudi. Koji predosećaju ko bi u nekom takvom “građanskom ratu” bio poražena strana. Najgore je što svako takvo razmišljanje prate nizovi komentara, kako istomišljenika tako i armije botova, koji samo potpiruju strasti i produbljuju nepoverenje...

Misao Karla fon Klauzevica (1780-1831) da je “rat nastavak politike drugim sredstvima”, tokom nesretnih devedesetih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije proživljena je kao surovi aforizam, po kome je “rat nastavak TV dnevnika drugim sredstvima” (mislim da je autor Aleksandar Baljak).

Sad je sve više očigledno da “građanski rat” služi samo da bi radikalski ponavljači imali od koga da “brane” Srbiju danas kad više niko u regionu neće sa njima da se igra ‘izmedu dve vatre’. kad se nikom više zbog budala krv ne proliva…

Niti je na to spremna ona Srbija koja još drži do nekih elementarnih pravila ponašanja. U tom smislu izuzetno je značajna objava, na kojoj su dve fotografije poznatog fotografa Dragoljuba Zamurovića, čisto da vidimo da je o “dve Srbije” moguće govoriti bez dnevnopolitičke ostrašćenosti.

Na gornjoj fotografiji prikazan je plato ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu nakon kontramitinga održanog 26. maja 2023. godine, koji je organizovala vlast. Na ovaj skup dovedeni su autobusima oni koji veruju onome što čuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ali i mnogi koji su bili ucenjeni i primorani da prisustvuju. Rezultat je bio potpuni fijasko – mnogi su napuštali skup još dok je za govornicom bio bivši predsednik.

Na donjoj fotografiji prikazan je temeljno počišćen prostor na kojem su boravili studenti koji su 1. i 2. februara ove godine blokirali most u Novom Sadu. Njih niko nije dovozio niti prisiljavao da dođu. Osim novosadskih studenata, tu su bile i njihove kolege iz Beograda i drugih gradova Srbije, koji su na protest došli pešice.

* * *

Ovo jasno pokazuje da u ovoj zemlji postoje dve potpuno različite grupe ljudi. Ako želimo da Srbija postane normalna i uređena zemlja, studenti moraju da pobede!

******************************