Piše Ivan Mrđen: U normalnim državama bi…

U normalnim državama bi se mediji (a posebno opozicija) pozabavili brojkama iz inauguralnog “referata” i istaknutim strateškim ciljevima, ali kako verovati prvoj među jednakima u Vladi koju joj je neko drugi (pardon Prvi) ne samo sastavio već i odmah oročio na više nego kratak rok.„Srbija je danas finansijski i ekonomski stabilna zemlja, u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou od 7,3 odsto, prosečna neto plata više od 500 evra i zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju”, reče naša Joko Ono (tako se po kolegama iz “Ježa” na japanskom kaže “jaka Ana”).Teme za medije (i opoziciju, da je ima) bile bi koliko je u međuvremenu ta “finansijski i ekonomski stabilna zemlja” zadužena novim kreditima i obavezama, koliko je “zaposlenost” posledice statističke obmane da se zaposlenim smatra svako lice za koga su bilo gde plaćeni doprinosi makar i za jedan sat rada i nesmanjenog odliva kvalitetne radne snage u inostranstvo… Koliko je prosečna plata od 500 evra rezultat veštačkog držanja niskog kursa evropske prema domaćoj valuti, te zašto smo, uz sva ta “kontinuirana povećanja penzija” još veoma daleko da se vrati ono što je oteto u prve četiri godine naprednjačke vladavine…Ništa manje posla ne bi bilo za ozbiljne analitičare (of course, i za opoziciju da je ima) ni kad je reč o “ciljevima” nove Vlade sa starom premijerkom, ako su ih pravilno detektovale kolege iz BBC. “Očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji”; “borba protiv organizovanog kriminala i sveobuhvatni rat protiv mafije”; “očuvanje nezavisnosti i samostalnog odlučivanja Srbije”; “vladavina prava i ubrzanje reformi na našem evropskom putu” i “dalje ekonomsko jačanje Srbije” – sve je to bilo i u ekspozeima Ivice Dačića (2012.), dva puta Aleksandra Vučića (2014. i 2016.), te Ane Brnabić (2017.)Nova je samo “borba protiv virusa korona i jačanje zdravstva”, pa je i zbog toga, na tu temu, odmah progovorio Onaj ko treba, sve uz značajno klimoglave novog/starog resornog ministra.U takvoj situaciji, nije uopšte čudno što je kao glavna zvezda prvog skupštinskog zasedanja u novom sazivu umesto nesretne premijerke zasijala “Dačićeva reperka”, poslanica Socijalističke partije Srbije Jelena Mihajlović. Njeno neuobičajeno obraćanje poslanicama, uz smejuljenje njenog partijskog “čifa”, privuklo je simpatije čak i prorežimskih tabloida, kojima se valjda učinilo “kul” da neko pod tim zdanjem progovori drukčije od Marjana Rističevića ili onog prof. Atlagića.Zbog toga je prošlo nezapaženo ono što je Jelena zaista rekla, što bi u normalnim državama bilo najozbiljne shvaćeno, bez obzira da li je repovano, recitovano ili referisano: “Mnoge mi stvari kipte u glavi i okupiraju moždane hemisfere, mozak k’o treger, k’o na bini Džeger, rasteže se, prati ali ne može da shvati, te ovakvi mandati, te onakvi mandati, te skoro isti kandidati. Lako pozivaju na stezanje kaiša oni koji su odavno već sve stekli i svoju su decu obezbedili, a tuđih se naprasno odrekli. Nisu do stezanja doveli isključivo fenomeni svetske ekonomske krize. Na primer, nikog zbog nerentabilnih investicija, ama baš nikog savest ne grize. Stoga, rezultati, rezultati, pa tek onda ponovni mandati!”Ono sa “nerentabilnim investicijama” će nas starije podsetiti da je ipak reč o stihovima iz sada već davnih osamdesetih godina prošlog veka, ali sve ostalo drži se “k’o na bini Džeger”.Teško da će to razumeti ogromna većina sadašnjih poslanika, možda i zbog izjave predsednika poslaničke grupe Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka u Skupštini Srbije i lidera Partije za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija:“Ko bi mogao pomisliti da jednog dana jedinu parlamentarnu opoziciju u skupštini mogu činiti Albanci Preševske doline i Bošnjaci iz Sandžaka, nas šest od ukupno 250 poslanika. Baš tužno za demokratiju. Ovakav parlament nije mogao da proizvede čak ni Slobodan Milošević, ali eto gospodin Vučić i gospodin Dačić pokazali se efikasniji od svojih ideopolitičkih očeva!”Pa, koga onda briga šta govori Ana Brnabić!