Piše Ivan Milićević: Umesto odgovora

Visoki savet tužilaštva juče je, po ko zna koji put, besramno poručio čitavoj naciji da i dalje računa na njenu zaostalost, kolektivnu amneziju, ograničenu sposobnost rasuđivanja i kritičkog mišljenja, te da se apsolutna i neupitna istina o njihovom organizovano-nedostojnom delovanju ogleda isključivo u zakasnelim medijskim reagovanjima i demantijima činjenica. Preciznije, istina je ono što oni kažu da jeste, ma koliko da je uboga, a ne ono što je svaki pojedinac video i čuo sopstvenim očima i ušima. Ova utemeljena bezočnost datira još iz leta 2020. kada je vrhovna tužiteljka Zagorka Dolovac, (koja je onomad bila kadra da sopstvenu glavu postavi u nedostojan položaj u odnosu na jednu fasciklu), u naručenom intervjuu poručila da su na julskim protestima protiv ponovnog zaključavanja zbog epidemije koronavirusa, građani bili ti koji su napadali policiju, iako su video-snimci ovekovečili osedlane nosače pendreka kako zverski udaraju i gaze cokulama demonstrante među kojima je bilo i dece. Kao i svaka bezočna laž, i ova je prelivena novim, i tako nakratko zatrpana u kolektivnoj memoriji, ali ne i zaboravljena.Isti postulat „zatrpavanja“ nastavio je da primenjuje i Visoki savet tužilaštva, čiji je poslednji sastav preuzeo ulogu svojevrsne pravosudne prikaze, koja u bezdan nastavlja da vuče vitalnu instituciju svake iole uređene države i na taj način trajno zatire i najmanje obrise demokratije i pravde u razorenom društvu. Sastav poltrona začinjen je i režimski izabranim „istaknutim pravnicima“, istina uz po koji zalutali i do danas neobjašnjivi opozicioni glas. Nakon što su najpre, dvaput, uhvaćeni u falsifikovanju službene isprave, pritom bez ikakve potrebe, a zarad jednog marginalca i njegove zamenice, juče su uspeli da zasene sami sebe i otišli su korak dalje.U video-snimku sa poslednje sednice jasno se moglo čuti kako je vrhovna tužiteljka republike Srbije počastila uvredom mlađeg i sebi nedostižnog kolegu, čiji su izbor i bivstovanje u Savetu najbolji dokaz da u javnotužilačkoj organizaciji ipak u većini obitavaju pošteni profesionalci – ućutkani, poniženi i uvređeni. Tom jednom glasu koji je u manjini, a koji ironično predstavlja većinu, Zagorka Dolovac je poručila da je – kreten.Nakon što je „Nova“ to objavila, usledio je kreščendo, istina – zakasneli.VST po proverenom receptu oglasio se upotrebnom ustaljenih floskula „iznete neistine, poluistine i netačne informacije“ demantujući navode iz teksta, uz zaključak da su žrtve medijske hajke. Navode tog demantija, koje je neuskusno čak i citirati, ukrasili su novim snimkom, i usporenom verzijom, koja je trebalo da ubedi javnost da Dolovac nije rekla „kreten“, već „pretereano“, te da su po sredi zle namere „novinara i pomoćnika glavnog urednika“ da okleveta partijske aparčike u borbi za očuvanje javnog interesa. Osim direktnog ataka na naučna dostignuća Bartolomea Eustahija i anatomiju srednjeg uha, VST je svojim demantijem i usporenim snimkom nonšalantno izvređao inteligenciju svakog slobodnomislećeg bića u državi i to po sledećem principu: objavljen snimak, objavljen tekst, uklonjen snimak, upućen demanti, okačen novi usporeni snimak.Zašto je snimak uklonjen, pa ponovo okačen, nisu precizirali, kao ni zašto im je za reagovanje trebalo skoro 24 sata. Možda zbog komentara ogorčenih čitalaca koji su zbog onoga što su jasno čuli, više puta pozvali Republiku Francusku da razmotri činjenicu što je osoba poput Zagorke Dolovac nosilac ordena Legije časti. Na žalost VST, „kvalitetni dokazi“ su sačuvani, a javnost je glasno poručila da se ipak, leđno, ne zakopčava.Tako su članovi VST poverovali da su početkom meseca uspeli da demantuju i činjenicu da su ispred VST uputili Skupštini falsifikovani dokument o tome da protiv šefova Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića i Brankice Marić nisu podnete disciplinske prijave, iako su iste potpisale i dostavile dva meseca ranije dve prognane i smenjene tužiteljke. Odbrana koncipirana na tome da se njihov odgovor odnosio na pitanje Marinike Tepić postavljeno iz skupštinske govornice, a u kom se ne pominju tužiteljke, prihvatljiva je koliko i ona čuvena misao da je Srbija „ekonomski tigar“.Nevešto manipulišući s činjenicama, a i proverenim principom zamene teze (zbog kojih im u praksi neretko padaju i najbitnije državne optužnice) VST je dajući ton svom predsedniku Branku Stamenkoviću, krivičnu prijavu Tepićeve nazvao smešnom i neosnovanom, čime je direktno izvršio atak na buduće postupanje tužilaštva u tom slučaju. Jer koliko god da je smešno i neosnovano, nesporna je činjenica da je članica Saveta Tanja Vukićević potpisala ovu lažnu informaciju, čiju neistinost ni falsifikovanje ne umanje oblik skupštinskog pitanja Tepićeve.Sve i da je pitala kakvo je danas vreme, odgovor u kom se navodi lažna informacija o nepostojanju disciplinskih prijava protiv Stefanovića i Marićeve, falsifikat je sam po sebi. Da li će se tome pridružiti i jučerašnji novi usporeni snimak, kašće se samo, a sve to skupa nije ni smešno ni neosnavno, već samo - žalosno.I za kraj nešto sasvim lično:Ivan Milićević, novinar i pomoćnik glavnog urednika novina „Nova“, kog VST uporno apostrofira u svojim demantijima i reagovanjima, ne vodi nikakvu hajku protiv tužilačkog Saveta, niti bilo kog člana tog „nezavisnog“ tela, već prenosi sve informacije od javnog značaja, na šta ga obavezuje profesija, radno mesto i kodeks novinara. Pošto će se dopisivanje zasigurno nastaviti koliko već u sledećem novinskom izveštaju o tome kako su članovi Saveta, na poslednjoj sednici ukinuli sopstvenu neustavnu odluku o izboru javnih tužilaca, a koju su do juče žustro branili i opet, napadali „Novu“ koja je o tome izveštavala, možda ne bi bilo loše da pored titule i radnog mesta novinara, apostrofiraju još jednu bitnu stvar – da Ivan Milićević nije kreten, ali ni „kompletan idiot“.S nužnim poštovanjem,Ivan Milićević, novinar i pomoćnik glavnog urednika novina „Nova“