Piše Ivan Milićević: Jalova rasprava o Vučićevim zakonima

Pre tačno nedelju dana, „Nova“ je objavila vest koja je očigledno prošla ispod radara, kako laičke, tako i stručne javnosti. Radilo se o informaciji koja je trebalo da stavi tačku na ovonedeljenu simulaciju javne rasprave o predlozima Zakona o izmenama Krivičnog zakonika (KZ), kao i Zakona o krivičnom postupku (ZKP), te da celokupnu javnost poštedi ove organizovane farse.

Naime, na adresu Advokatske komore Srbije, prošlog petka, stigao je pismeni dopis, kojim je beogradski advokat Krsto Bobot obavestio kolege da u izradi predloga Zakona o izmenama KZ nije učestvovala Radna grupa, čiji je on bio član, kao i da se pomenuti organ poslednji put ovim povodom sastao još sredinom 2022. godine. Osim što je dopis advokata Bobota konačno raskrinkao Ministarstvo pravde, na čijem se čelu nalazi službenica BIA Maja Popović, konačno je i učinio jasnim zašto su se imena članova Radne grupe sve vreme skrivala od javnosti. Ukratko, ako nacrt predloga Zakona o izmenama ZKP i KZ nije pisla Radna grupa, postavlja se pitanje ko jeste.

Jedini odgovor koji se nameće jeste da je autor i idejni tvorac svega, onaj isti koji se podno pojedinih predloga i potpisao, a koji se u ovoj državi pita i odlučuje o svemu. Pekar, lekar, apotekar, inženjer, infektolog, virusolog, glavni urednik, producent, arhitekta, istoričar umetnosti, zidar, piljar, prosvetni radnik, vaspitač… Predsednik države.

Jer dovoljno je baciti letimičan pogled na predložene izmene i shvatiti da je iste pisao neko ko se razume u krivične postupke i zakone kao Marica u Kevendišov ogled, Kulonov zakon ili pak razmnožavanje bodljokožaca i zglavkara. I ko istovremeno, uprkos zvanju pravnika, o vladavini prava, demokratiji, a ponajviše ljudskim pravima, ne zna apsolutno ništa.

Ne, nije čak u pitanju pretvaranje da ne zna, već iskonsko neznanje. A kada se jedna takva iskonska neznalica udruži sa službenicom BIA, koja uspe da se razotkrije javnosti kao pravnica koja nema pojma ni šta je Zahtev za zaštitu zakonitosti, onda je propast neminovna.

Zbog svega toga, postavlja se pitanje, zašto su posle „svedočenja“ advokata Krste Bobota, predstavnici pravosudne struke, zajedno sa nevladinim sektorom i organizacijama civilnog društva, pristali da sede za okruglim stolovima i raspredaju o izmenama KZ i ZKP, kada je očigledno da iste nije pisala struka već politika. I to za svoje potrebe. Kako bi sprečila da se i najmanji aparatčiki iz njihovih redova nađu na meti zakona i represije.

Čuli smo da je u planu legalizacija pljački kroz javne nabavke, a Vladica Janković, iz Beogradskog centra za ljudska prava, objavio je na mrežama da mu je objašnjeno da su konkretno ovu izmenu inicirali, ni manje ni više, nego - javni tužioci. Koji tačno, nije mu pojašnjano. Verovatno oni isti, koji su, poput advokata Bobota, bili članovi nepostojeće Radne grupe Ministarstva pravde. Sledi nam i finalno obesmišljavanje Apelacionog suda i davanje ovlašćenja Vrhovnom sudu da preispituje svaku pravosnažnu presudu. Verovatno sa ciljem kako nam se nikad više ne bi dogodilo da, makar i u fiktivni zatvor, moramo da ispraćamo neke nove Jutke, Babićeve vozače ili predsednike prigradskih opština koji spaljuju kuće novinarima, jer izveštavaju o njihovim nepočinstvima.

U pauzama ove loše izrežirane lutkarske predstave, traje još jedna, koja je počela da poprima obrise otvorenog ratovanja. Akteri su glavni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović i njegov dojučerašnji zaštitnik, predsednik Vrhovnog saveta tužilaštva Branko Stamenković. U redovima ovog drugog, za kog je danas malo onih u tužilačkim krugovima, koji nisu glasno rekli: „Ako, tako mu i treba“, jeste i njeno nevidljivo veličanstvo – Lejdi Zagorka.

Priča se da im je oboma, zajedno za specijalnim tužiocem Mladenom Nenadićem (to je onaj što mu čast, još jednom – ČAST, nije dozvolila da učestvuje u montiranom izboru polaznika Pravosudne akademije), „glavni šef“ nedavno isturpijao uši, uz opasku da jedino na koga može da se osloni jeste – Nenad Stefanović.

Sakloni i pomiluj!

Al‘ o tome drugom prilikom.