Ostajte ovde, budite ljuti i spremni na maraton

Skoro svakog dana možemo da se uverimo u to kako se neko iz vladajuće kaste opario i da ovozemaljski aršini ne važe za njih.

Čitam u „Radaru“ kako je Aleksandra, na primer, u radnjama najskupljih modnih brendova, u metropolama od Pariza do Dubaija, svakog meseca trošila bar 5.000, a ponekad i 20.000 evra.

Korupcija - realna slika Srbije

Pozajmica na 30 godina? U taj scenario ne veruju ni njihovi. Sve više ljudi i sa te strane svesno je da nas vode arhi lopovi, ali imaju neki racionalan razlog (sopstveni interes) zašto podržavaju korumpiranu vlast.

Možete li da zamislite koliko inkasiraju i kako troše njihovi šefovi, kad ovako žive bočni šrafčići jednog koruptivnog mehanizma, niži nivoi jedne piramidalne šeme.

Treba ih razumeti. Teško je ne pobesneti od tolikog gasa.

Niti je ovo jedina korupcionaška afera Popovića, niti su „preplaćeni“ brat i sestra najbahatiji u klanu bahatih. Ovo je samo jedan deo slagalice koji lepo oslikava situaciju u Srbiji.

Ignorisanje ovakvih pojava može da dovede do slučajeva i tragedija sličnih nadstrešnici. Ti slučajevi nas prodrmaju i probude tek kad neko strada.

Neko gurne u džep lepu proviziju za dodeljivanje ili ubrzavanje nekog posla, a neko drugi može da bude žrtva nečijeg bogaćenja.

Priprema za izbore kojih nema

Nisam siguran da smo, uprkos velikoj energiji koja je hučala ulicama gradova u Srbiji, na pragu promena za koje se mesecima borimo.

Studenti su poslednjih meseci ogolili režim Aleksandra Vučića, prikazali glavu tog režima u pravom svetlu, izdejstvovali pad vlade, ali još nisu izdejstvovali izbore.

I to je to - uprkos upornim insistiranjima na priči kako je Vučićev rejting u padu, kako studenti uživaju veliku podršku biračkog tela i da mogu da ga pobede. Na kojim izborima?

Jedino su izvesni lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru.

#blockquote_0

Pojedini lideri opozicije, a i analitičari hvalili su model izlaska na izbore u Kosjeriću. Tako su podignuta očekivanja od izbora u ova dva grada, a naročito u Kosjeriću.

Međutim, ni u jednom od njih na izborima ne učestvuje studentska lista. U Kosjeriću su studenti podržali listu koju čine članovi opozicionih partija, dok su za ove izbore koji nisu raspisani (a već se nedeljama govori o njima i raspravlja o strategiji izlaska na njih) zamolili opoziciju da ne izlazi na njih, jer će oni pažljivo da sastave listu od ljudi od integriteta bez tereta prošlosti.

Dva različita pristupa, jedan zajednički imenitelj, i eto već zabune.

Da li preterano podizanje očekivanja može negativno da se odrazi na dalji tok borbe u slučaju negativnog ishoda koji se ne pominje, kao da nije moguć? A uvek je moguć naročito tamo gde vlast po doktrini „Prozor ne sme pasti“ sve resurse upregne za izbornu borbu čak i u najmanjoj mesnoj zajednici.

I naročito je moguć u onim sredinama gde lokalna vlast asfaltira više nego ikad pre, deli belu tehniku, pare i gde je čak i u kapeli na seoskom groblju prijavljeno osmoro birača.

Ovaj proces je maratonska trka

Sve je to normalno u ovakvim procesima, i lutanja i nedostatak strategije, gubitak dela podrške…

Tok ove opštenarodne bune i odgovor vlasti mi govore da neće skoro doći do ispunjenja studentskih zahteva i finalizovanja studentskih protesta jednom velikom pobedom.

Treba biti spreman na dugu borbu za pravednije društvo i normalniji život. Ovaj proces je maratonska trka. Borba može da menja oblike, ali ne sme da utihne. Ako utihne, one pojave s početka teksta će ostajati nekažnjene.

Veliki su ulozi za obe strane. Za nas život, a za njih sloboda. Zato i pokazuju takvu žilavost.

Takvom grčevitom držanju za presto i skiptar može da se suprotstavi samo istrajnost u pumpanju, strpljenje i strategija.

Nije strategija dovesti 300.000 ljudi u Beograd, već šta posle toga.

Ne treba plakati za propuštenim prilikama već biti spreman za sledeću.

Uz ovakvu vlast bar jedno je sigurno. Biće još prilika.