Al smo ispali magarci u ortakluku sa arapskim maherima. Otkad su oni ušli u našu avio kompaniju mi smo kratki za oko 328 miliona evra,  i to nije sve. Očekivano, kad se udruži naprednjačka kombinatorika i inostrani dugi prsti. 

Baš pred Novu godinu – da lakše progutamo – Srbija je obavila veliku kupovinu, pazarila je dodatnih 31 odsto udela u zajedničkoj firmi sa Etihadom iz UAE. Za taj procenat građani naše siromašne zemlje platili su čitavih 100 miliona evra. Neupućeni bi pomislio da je reč o uspešnom poslu, inače što bi sirotinja ulagala u nešto što će doneti gubitke i glavobolje.

Drugi podatak takođe s kraja 2020. godine – oko 30 hiljada porodilja je na gubitku ili finansijski zakinuto samim činom rođenja deteta. Tako je država zakonski rešila njihova primanja, nadoknade. Ako hoćeš da rodiš, mora da te košta, zato što država nema para – za decu.

Srpski usud, da bi nekome dao moraš nekome da uzmeš, jer ovde vlast nikad nije umela da napravi državu u kojoj ima za ono najvažnije. Tako su se, htele – ne htele, i porodilje svrstale u finansijere bogatih arapskih šeika. I ne samo porodilje, već čitav narod Srbije.

Od osnivanja Er Srbije 2012. pa do kraja 2019. srpska država je u zajedničku kompaniju inkasirala oko 228 miliona evra. Uplaćivali smo i onda kada su ugovorne obaveze (2016.) prestale. Vešti Etihadovi biznismeni poslovali su bezbrižno, uvaljivali nam skupe kredite i preskupe lizinge a gubitke je pokrivao drugi suvlasnik. Po sistemu Ostapa Bendera – ideje njihove, benzin naš.

I onda novogodišnji dar – još sto miliona za tobož dokapitalizaciju. Sa tolikim parama izgrađene su i opremljene dve kovid bolnice (Batajnica i Kruševac). Da je toliko investirano u znanje, u poljoprivredu…

Što je najgore, kupci, srpski poreski obveznici, ne znaju šta su kupili za tih 100 miliona. Kolika je trenutna vrednost nacionalne avio kompanije? Da li je u rangu Petrohemije, nekadašnje železare i drugih firmi koje niko neće. Tobož nekakvi Kinezi su bili zainteresovani za naše „jato“, jeste eno ih trče. Običan spin, šta li?

Mi ne znamo kolika je flota Er Srbije, koliko je aviona u vlasništvu, koliko uzetih na lizing, koliko je nesipravnih. Ne znamo ni kolike su obaveze posrnulog, još pre korone, preduzeća.

Ali znamo da smo natovarili sebi bedu na vrat. Prema nedavnoj prognozi Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, za funkcionisanje Er Srbije do kraja 2021. trebaće oko 200 miliona evra. Sto smo dali, dakle još sto. Moraće porodilje i dalje da budu zakinute, nema čemu da se nada ni onih 25 odsto stanovništva što živi na ivici siromaštva.

U odnosu na ono što je bio JAT koji nam je bio kamen o vratu, Er Srbija više liči na ljušturu od firme iz koje je izvučen novac, uništene mnoge službe, a većina aviona iznajmljena. Na tržištu to vredi malo više od lule duvana. No, ako se Etihad odluči da nam proda preostalih 18 odsto svog udela, slutim da će država Srbija biti galantne ruke. Neće žaliti desetine, ni stotine miliona evra. Samo da ne razočaramo braću Arape.

Zašto nam se sve ovo događa, pa zato što mudri Vučić i njegove secikese rade šta hoće. Nijedan ugovor mi nismo videli, nama se samo isporučuju astronomski računi, od Er Srbije do spomenika Stefanu Nemanji. A mi ćutimo.

* * *
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram