Premijerka sa svojom ženom ne izlazi na javna mesta sve dok nije pripremljen teren da njom bude "oduševljen" barem Džoni Dep. 

U svojoj srboholivudskoj egzistenciji, one uopšte ne razmatraju prava LGBTQ zajednice – one zajednice kojoj pripadaju – iz prostog razloga što ih njih dve, falabogu, redom imaju. Onda se može reći da bi s premijerkine strane bilo gotovo licemerno da saoseća s patnjama gej ljudi i parova ovdašnjih. Morala bi da se pravi da zna o čemu priča.

A, da li? 

Ne.

Jer što bi. 

U zemlji Srbiji, u kojoj je to zakonom regulisano prebedno, njih dve odgajaju dete, a o privilegijama koje ima s trona koji je zaposela – bolje je i ne počinjati.

To što je premijerka gej bilo je jako zgodno kad je trebalo da Evropa štiklira jedan od boksića koji u njihovim očima Srbiju odvajaju od majmuna. Nakon toga, bolje ne bosti oči Čuvarima Tradicionalnih Vrednosti, kojih je među glasačima kolko god oćeš posto. 

Pa plus pet na to.

Dakle, ajde, ne šetajte vas dve previše zajedno…bar do izbora. 

Ili barem dok ne stigne Džoni Dep, da bude vama očaran.

Jer tako ste napredne, tako opuštene, partnerka tako plava, tako ženstvena. Sve kao na Zapadu, ali ne divljem.

.

Dok taj simpatični Džoni – Džoni koga su uvek volele i žene i muškarci, koji je bio dovoljno sladak, a opet dovoljno faca…beše zapravo dovoljno prilagodljiv da sklizne u svaku rolu, a dovoljno opeglan životom po civilizacijskim uzusima – da na 1 kupi balkanski mačo trip.

Pa se tako obreo u Kustinom jatu.

Uvek spreman da uveliča svaku prigodu kao prijatelj porodice.
Što je normalnije u ovim pasivnim krajevima uvek žešće ljutilo.

Mada je lako bilo zamisliti koliku njemu ulogu u glavi igraju politički konteksti jedne pripizdine. Msm – zabole ga. Njemu znači rediteljski talenat domaćina i neka buduća uloga. Možda mu nedostaje ćale, možda ga loži život olmajti rančera uz šljivovicu – tek, nije to nemoguće opravdati. Preći preko, treba li.

Ali, sad – šta ga dalje vuče dubinama srbosevernokoreanske nomenklature, zaključno s premijerkinom izabranicom?

–

Prosto je tako postavljena scena.

On je samo ušetao i dalje radio prema scenariju.

Jbg nikako da shvatimo da je čovek glumac.

A da su filmovi malkice prevaziđeni.

I da se ultimativni reality, koji se ovih dana odvija na planetici, a strimuje se i zumira demokratski, eksperimentalno testira na par tačaka.

Od kojih se ova naša, ažurnošću nadležnih, gura u prve redove.

I šta će čovek, došao da pokaže i lice.

Jer serijal u kom igra bio je animirani.

A ugovor sigurno predviđa i podršku na face2face sikvelu u otetom Geozavodu.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

Bonus video:

„Sačekuša“ za Džonija Depa