0
Aleksandar Vučić je do sada nebrojeno puta izvlačio temu Kosova kada je trebalo da skrene pažnju javnosti sa korupcionaško-kriminalnih afera svojih saradnika. I kad je trebalo da zamagli vrlo jasan pogled kako su nam novčanici sve tanji, predsedniku je „odbrana svete srpske zemlje“ bila sjajan adut. Međutim, sada kada su Kosovom odjeknuli rafali, pale žrtve, a u vazduhu ostalo da odzvanja hiljadu neodgovorenih pitanja, mogao je da se okrene jedinom što mu preostaje i jedinom što on istinski zna da radi - izborima i predizbornoj kampanji.
Nije da se od predsednika države u još jednom istorijskom obraćanju očekivalo da da bilo kakve odgovore. Ipak, neprijatna tišina Beograda o onome što se dešavalo u nedelju u Banjskoj na severu Kosova toliko je okupirala Srbiju, da je neprikosnoveni vladar našeg medijskog neba morao nešto da progovori na tu temu.
Mada je razgovor imao ton „izvinite što pitam“, neka pitanja su jednostavno morala da budu postavljena.
„Koliko uopšte možete da nam kažete o organizaciji tih ljudi dole? Ko komanduje tim ljudima? Vi znate te ljude dole?“ bilo je jedno od njih.
„Kako ne znam Milana Radoičića, kako da ga ne znam“ odgovorio je Vučić.
„Milan Radoičić komanduje?“, pitao je voditelj.
„Ne kažem da on komanduje, ali kako da ne znam, pitali ste me da li znam te ljude dole, znam Milana Radoičića, ove druge ne znam ko je bio, niti sam bilo koga prepoznao“, dodao je Vučić.
Da na Kosovu situacija nije ozbiljna kao što jeste, još bi možda bilo i simpatično što nam se prvi čovek u državi ponaša kao jeftina kopija legendarne replike Bore Todorovića u „Balkan ekspresu“ na pitanje: „A jesi i ti muzičar?“
Obavestio nas je još predsednik da Milan Radoičić nije povređen i da će morati da odgovara na pitanja nadležnih organa u Srbiji.
Kakve su to uopšte formacije kojima Radoičić komanduje ili je samo član? Kad su formirane, ko ih čini? Odakle im oružje? Šta one uopšte rade na severu? – sve je to ostalo bez odgovora.
Na stidljiva pitanja da li su naše obaveštajne službe znale šta se sprema, Vučić u svom maniru obrće igricu i opet u celu priču postavlja sebe kao mučenika i žrtvu. Znao je on, naravno da je znao, odakle nekome ideja da on nešto ne zna. Pa, on kako tvrdi, već godinu dana upozorava da će to da se desi.
Ostalo je, doduše, nejasno sa koje pozicije je on i koga upozoravao na to. Kao nezavisni analitičar ili predstavnik neke nevladine organizacije, koji nema nikakvu ni moć ni odgovornost u državi, već samo posmatra stvari ili kao predsednik države u čijim rukama je skoncentrisana sva vlast i koji je odavno postavio da je sve i svja Srbima na Kosovu.
„U prethodne tri noći spavao sam sat i 40 minuta, sa starijom decom sam se jedva čuo, sa Danilom na sekund, a malog Vukana sam samo ujutro poljubio.“ Ne znam da li je očekivao da će neko da se nakon ove patetične rečenice smiluje nad njim predsednikom mučenikom, ali ostavio je utisak vrhunskog licemerja.
Dok ljudi na severu Kosova ne znaju šta im donosi noć i da li će se njihov život ikad vratiti u kakvu takvu normalu, javnost u Srbiji treba da brine što predsednik nije spavao tri noći i nije stigao da vidi svoju decu. Mučenički je više puta ponovio da je on u nemogućoj situaciji i to niko ne može da razume. Šta god uradio, nema dobre odluke za njega, ali neko mora da ih donese, pa će eto on da se žrtvuje.
I negde u tom prenemaganju saopšti nam da bi parlamentarni, pokrajinski i beogradski izbori mogli da budu 17. decembra. Njemu nije do izbora, ali kad opozicija već traži.
Vučiću ne bi bio prvi put da u kriznoj situaciji najavljuje izbore i tako skrene pažnju sa nekog problema. Upravo to je radio pre koji mesec kada je javnost ključala zbog masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca. To što oni koji se bolje razumeju u izborno zakonodavstvo upozoravaju da će biti potrebna određena pravno-politička akrobatika da pokrajinski izbori budu u najavljenom terminu, sasvim je sporedna stvar. Rešiće to Vučić nekom rupom u zakonu.
Uostalom, zakoni, institucije, država, pa i ljudski životi, to su samo pioni u njegovoj šahovskoj igri ostanka na vlasti.