Piše Dragan Popović: NBA fudbal

Kolumne 01. maj. 202114:4517 komentara
Podeli:
Dragan Popović kolumnista sajta nova.rs i sportski komentator
Foto: Privatna arhiva

Vaskršnja je nedelja, te mi je "došlo" da zaobiđem teške teme, čineći sebi, a i vama ustupak kojim izbacujem gnev kao moguću reakciju na sadržaj teksta.

Pročitah negde, baš u vreme kada su oko nesuđene Super lige vođene žestoke rasprave, da administrativno moćniji deo fudbalskog sveta ima nameru da menja neka pravila i to mi se učinilo dovoljno zanimljivom temom, koja ne iritira, a može da zaintrigira.

Mnogima je, za više od vek i po bivstvovanja fudbala na planetarnom nivou, igre koja je očarala svet, padalo na pamet da menjaju pravila, kako ona definisana na početku, tako i ona koja su u međuvremenu uspostavljana. Nekima je to i uspevalo, ali su procedure pre pedestak godina bile neuporedivo strože nego što su u ovo doba, pa je i promena bilo znatno manje.

Poslednjih desetak godina, malo-malo, pa imamo „najezdu“ nekih predloga, što neozbiljnih, što sasvim prihvatljivih i opravdanih, tako da smo svedoci i popriličnog broja usvojenih od strane Međunardonog fudbalskog borda (IFAB), jedinog organa koji može da promeni pravila.

S obzirom da nagoveštene promene možemo razvrstati u dve kategorije, izdvojio bih one koje su zaista neobične. Imamo ih, u domenu organizacije i prezentacije, dakle više marketinškog tipa i one klasične, odnosno promene koje se tiču same igre. Ljubitelji fudbala čiji bi stavovi mogli biti ocenjeni kao konzervativni, ne libe se da sve te predloge okarakterišu kao nepotrebne ili čak pogubne po fudbal. Nekima je svejedno, uz uslov da bar ima rezona.

Prvu kategoriju najavljenih promena, mnogi su nazvali amerikanizacijom fudbala, drugu basketizacijom, mada ih suštinski doživljavaju kao proizvode iste „kuhinje“. Evo, o čemu se radi!

Ovu „amerikanizaciju“ fudbala, uglavnom tretiraju kao proces i u toj proceni ne greše. Izraz je nastao tako što su ljudi primetili da bi, po ugledu na američke profesionalne lige, NFL, NBA, NHL i MLB (fudbal, košarka, hokej i bejzbol), neko da „redizajnira“ i klasičan fudbal, onaj koji se upražnjava van američkog kontinenta.

Poenta je u tome da takav, većini na svetu prepoznatljiv i prihvaćen fudbal, predstavlja zaista jak „brend“, iz prostog razloga jer ga zaista mnogo ljudi prati na ovaj ili onaj način.Ta činjenica, podstakla je lovce na profit koji su evropski, južnoamerički, pa i afrički, odnosno azijski fudbal videli kao izuzetno primamljivu bazu za (zlo)upotrebu. Naravno, u smislu obrta kapitala i dobre zarade. Jednostavno, iz ugla vlasnika kapitala, svi ti iskreni zaljubljenici u fudbal, izvan SAD i Kanade, predstavljaju idealno „stado“ za pelješenje.

I, šta bi da urade na polju izmena nekih stavki, kada su organizacija, prezentacija ili naprosto marketinški pristup u pitanju?

Izdvojiću nekoliko meni interesantnih predloga, ne ulazeći u to imaju li svrhu ili ne, hoće li ili ne skrnaviti suštinu „našeg“ fudbala, ne prejudicirajući izvesnost procesa tzv. amerikanizacije.

Poznato je da u SAD, u najpopularnijim i najprofitabilnijim sportovima, sudije komuniciraju sa gledaocima, objašnjavajući razloge donetih odluka. To bi ovi inovatori, ako im dozvole, hteli da „uvedu“ i u evropska fudbalska takmičenja. Znači, kada se desi neka sporna situacija, sudije bi bile dužne da obrazlože svoju odluku. Recimo, da to i ne bi bilo loše, ali ne vidim da bi u narednih pedestak godina neophodna tehnologija mogla da uđe u klubove sa „opstanak budžetom“.

Imamo i predlog da se trajanje fudbalske utakmice skrati, jer 90 minuta navodno ne drži pažnju. Istraživanja, kojima su skloni ti „Amerikanci“, kažu da novije generacije gledalaca ne podnose dosadu koja je postala sinonim za današnji fudbal. Tačno je to, ali kad u obzir uzmemo generacije sa onih podneblja gde fudbal ne doživljavaju „evropski“ ili „južnoamerički“. Ili „laptop generacije“, koja je zaista u ekspanziji (Evropa i SAD), ali je još daleko od dominantne, ako uzmemo u obzir čitav svet.

Ili, najavu promena pravila ofsajda. Činjenica je da su često poništavani golovi ili prekidane akcije, zbog delića centimetra, da ne kažem zbog isturenog nosa igrača u napadu. Pa, ako ćemo iskreno, nije baš uvek u egzekuciji neke akcije bio presudan nečiji nos ili rame, zbog čega je „sviran“ ofsajd. Predlog, Arsena Vengera je konkretan. Igrač nije u ofsajdu ako je bilo kojim delom tela kojim sme da da gol u liniji sa zadnjim igračem protivničke odbrane, čak i ako je ostatak njegovog tela ispred odbrambenog igrača. Ovo ima smisla i za nijansu je različito rešenje od „američkog“, koje je sa tim ofsajdom davno raščistilo i rado bi da ga drastično koriguje i u tradicionalnom fudbalu.

Basketizacija fudbala je možda i zanimljivija pojava koju nam pripremaju i o njoj se u poslednje vreme, baš žučno raspravlja. Budući kreatori fudbalske igre i takmičenja koja će oni kontrolisati, voleli bi da taj sport taman toliko koriguju, da u nekim detaljima jako zaliči na NBA.

Pomenuću pet, ali baš reprezetativnih predloga. Podelu utakmice na četvrtine, uvođenje tajm-auta, merenje „čistog vremena“, izmene igrača kao u košarci i osnivanje specifičnog sistema odabira mladih igrača, ili fudbalskog drafta.

Fudbalska utakmica formalno traje 90 minuta, a TV prenos nešto manje od dva sata. NBA utakmica traje 48 minuta, a prenos oko dva i po sata. Dakle, radi se o više od sat vremena razlike u „praznom“ resursu predviđenog trajanja prenosa, koje se može popuniti zabavnim sadržajima i što je još važnije, reklamama.

Zato je ideja o podeli utakmice na četvrtine i uvođenju tajm-auta potpuno logična, jer obezbeđuje više prekida i vremena za oglašavanje, a rukovodeći se primerom „žderonja“na utakmicama NBA lige i dodatne pauze za pazarenje hrane i pića.

Interesantna je ponuda mogućnosti zamene istog igrača, kao u malom fudbalu ili već pomenutoj košarci. Uostalom, pitaju se oni koji to podržavaju, zašto trener ne bi mogao da iz igre izvede igrača koji je nervozan, a potom ga vrati kad se smiri? Ili premorenog igrača? Pa, ako ćemo u tom kontekstu, zamene s pravom povratka normalne su u gotovo svim drugim ekipnim sportovima.

Što se tiče „čiste igre“, vreme bi se zaustavljalo, baš kao u košarci i time bi sva ona odugovlačenja, foliranja i „krađe“ bili dovedeni do apsurda. Na prosečnoj utakmici lopta je u igri nešto više od 60 odsto vremena, odnosno nešto manje od 60 minuta. Kad bi utakmica trajala 60 minuta čiste igre, sa zaustavljanjem vremena u prekidima, prenos bi trajao još duže, a vremena za reklame bilo bi još više.

Najsporniji je predlog za fudbalski draft. Prijavljivanje mladih igrača, bez obzira sa kog kontinenta dolaze ili iz kog kluba dolaze, na zajedničku „pijacu“, moglo bi da uništi male klubove i neke menadžere, ali bi uz dobru pravnu regulativu, moglo i da pomogne.

Šta god ko nameračio da radi na amerikanizaciji, odnosno basketizaciji fudbala, bar u Evropi i Južnoj Americi, mislim da će to ići teško. Nisam sklon da tvrdim da toga neće nikad biti i da nam takva budućnost ne sledi. Nadam se bar, da je u dane vaskršnjih praznika, ova tema delovala prikladno.

A, svakako, Hristos vaskrse!

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar