Tihomir Stanić, čuveni glumac i član tima kandidata za gradonačelnika Vladete Jankovića, u intervjuu za “Novu” kaže da glasači vladajuće stranke na izbore izlaze po komandi i da se nada da će oni koji će glasati za opoziciju na birališta izaći u samoodbrani. On za naš list objašnjava zašto je odlučio da se aktivnije politički angažuje, od čega zavisi da li će doći do promena u Beogradu, šta bi donela promena vlasti u Srbiji…
Vlast blagonakleno ne gleda na javne ličnosti koje su se javno svrstale uz opoziciju. Da li vi zbog svog angažmana trpite neke posledice?
Činjenica je da nisam primetio da kao glumac trpim bilo kakve posledice svog političkog angažmana i bio bih srećan da tako i ostane. Privilegije koje imaju neki umetnici bliski vlasti me u suštini ne zanimaju i ne zavidim im na tome.
S druge strane, evidentno je da sam kao producent budućeg filma “Doktor D”, po scenariju i u režiji Gorana Markovića, trenutno onemgućen da ga realizujem jer je Upravni odbor FCS poništio odluku komisije koju su oni odabrali na konkursu kojii su oni raspisali i sada smo posle žalbe Ministarstvu kulture koja nam nije usvojena bili primorani da se na sudu borimo za prava koja su nam uskraćena očigledno iz pre bih rekao politikantskih nego političkih razloga.
Bili ste aktivni na protestima kao građanin. Zašto ste odlučili da se aktivnije politički angažujete?
Stideo bih se da nisam. Osetio sam to kao društvenu obavezu i mogućnost da naklonost publike koju sam stekao svojom profesijom založim za priliku da svi zajedno živimo u srećnijem društvu i da se nakaradnost vlasti koja crpi kontinuitet iz tragičnih devedesetih zauvek preseli u istoriju. Zaslužili smo bolje, ako ni zbog čega drugog ono zbog onog što smo sve poslednjih decenija istrpeli.
Sigurno neću svoju profesiju menjati i ostaću glumac i neću biti ni na kakvoj formalnoj funkciji, ali se nikad neću odreći slobode da se uključim u borbu za pravdu i da se, po sopstvenoj savesti, suprostavim svakoj vrsti nasilja.
Zašto je vaš izbor bio Vladeta Janković?
Vladetu Jankovića poznajem više od trideset godina. Bio sam član Upravnog odbora Ateljea 212 kome je on predsedavao. Poznajem njegove etičke i estetske kriterijume. Znam ga i kao izuzetnog komšiju. Verujem u njegovu dobronamernost i kompetencije i istinski sam počastvovan činjenicom da sam pozvan da budem član njegovog tima. Njegova odmerenost i nivo komunikacije su garancija da ni jedna dobra ideje neće biti zanemarena i da će se sve odluke donositi promišljeno i potkrepljeno arhumentima.
Isto tako sam poverovao da bih sa četrdesotogodišnjim iskustvom rada u pozorištu i filmskoj produkciji umeo da prepoznam šta su istinske potrebe umetnika i kako je moguće obogatiti kulturni život grada. Učestvovao sam letos u oživljavanju pozorišta u Kapetan Mišinom zdanju i mislim da je naš Tetrijum dobar model samoorganizovanja koji bi u svim umetničkim granama uz podršku Grada iznedrio nove vrednosti koje bi i institucionalne ustanove kulture pokrenule i trgle iz letargije i učmalosti…
Šta očekujete da će se 3. aprila dogoditi u Beogradu i koliko su šanse da se vlast promeni, makar u prestonici? Od čega to zavisi?
Zavisi od toga da li su građani shvatili da je moguće, a moguće je. Mislim da je kraj ove i ovakve vlasti sadržan u njihovom sloganu „dela govore“ jer kad se njihova dela objektivno, bez propagandnih neistina, sagledaju postaje jasno da ih treba onemogućiti da delaju dalje na štetu svih koji nisu upleteni u koruptivne poslove. Mnogi moji prijatelji i poznanici govore mi da će ovaj put, posle 10 godina apstinencije ovaj put izaći na izbore i glasati.
Šta bi donela promena vlasti u Srbiji? Postoji li opasnost da se promene ljudi, a sve ostane po starom?
Promene su neminovnost, pogotovo posle ovih poslednjih godina apsolutne vladavine. Najveći neprijatelj ove vlasti je unutarnje samozadovoljstvo izazvano odsustvom sluha za bilo kakvo kritičko mišljenje. Toliko jedni drugima, a svi zajedno svom „šefu“ laskaju da su izgeda obnevideli svi. Mantre o uspesima koje postižu su ih izgleda uvele u kolektivni trans i oni žive u toj medijskoj samoobmani kao u nekoj vrsti Trumanovog šoua.
Novi ljudi koji su se kandidovali, kao i oni koji već imaju iskustvo, a suočili su se sa sopstvenim greškama, svesni su da promene iz korena podrazumevaju ograničavanje svevlasti pojedinaca i interesnih grupa.
Istraživanja pokazuju da je jako važno da na izbore izađe što veći broj ljudi. Kako ih motivisati?
Glasači vladajuće stranke izlaze valjda po komandi, pa se nadam da će oni koji će glasati za opoziciju izaći u samoodbrani. Ako već nisu, shvatiće ljudi da sami svoju sreću kuju, a raznolikost, ideološka i programska, onih koji su se kandidovali na ovim izborima može biti pravi motiv za veću izlaznost. Ono poslovično : „nemam za koga“ i „svi su isti“ ovaj put je ipak dematovano.To što su televizije sa nacionalnim frekvencijama još uvek zatvorene za istinu i one koji istinu govore može i da postane kontraproduktivno, jer je sve veći i očigledniji nesklad između stvarnog života i papagajskih kokodakanja koja se čuju i vide sa njihovih ekrana
Od najviših predstavnika vlasti stalno čujemo kako država ulaže u kulturu. Od ukupnog državnog budžeta za ovu godinu 0,87 odsto izdvojeno je za kulturu. Da li je to dovoljno?
Ujedinjeni za pobedu Srbije – Marinika Tepić obećavaju, a ja im verujem,da će ako formiraju novu vladu opredeliti za kulturu 2 odsto, a do kraja mandata 4 odsto budžeta. To već dovoljno govori o njihovim kompetencijama da vode zemlju, jer onaj ko shvati u kojoj su meri kultura i obrazovanje preduslov opstanka i boljitka naroda taj ima izgleda da bude upamćen u istoriji po dobrom.
Umetnici kao seizmograf osećaju, beleže i upozoravaju na potrese i poremećaje u društvu i pažnju koja im se ukaže vraćaju višestruko.
BONUS VIDEO Izbliza – Vladeta Janković
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare