Veštačka inteligencija bi mogla da bude "Veliki filter" koji će rešiti Fermijev paradoks, sa potencijalom da uništi inteligentni život u univerzumu, sugeriše studija koju prenosi britanski list Independent.

’Gde su svi?’

Fermijev paradoks, popularno obuhvaćen frazom „Gde su svi?“, decenijama je zbunjivao naučnike. Odnosi se na uznemirujuću ideju da ako je vanzemaljski život toliko verovatan u svemiru - zašto se onda ljudi još nisu susreli s njim?

Predložene su mnoge teorije koje nude različita objašnjenja za naše dosadašnje usamljeno prisustvo u kosmosu.Iako proračuni verovatnoće, kao što je popularna Drejkova jednačina, sugerišu da može postojati veliki broj inteligentnih civilizacija u galaksiji, još uvek postoji zagonetna kosmička tišina.Jedna popularna hipoteza - poznata kao ’Veliki filter’ - sugeriše da je bilo koji događaj potreban za nastanak inteligentnog života krajnje malo verovatan, pa otuda i kosmička tišina.Logički ekvivalent ove teorije je da je neka katastrofalna kosmička pojava verovatno sprečila širenje života u univerzumu.„Ovo bi mogao biti prirodan događaj, ili još više zbunjujuće, nešto što inteligentna bića rade sama sebi, što dovodi do njihovog izumiranja“, napisao je autor studije (koja uskoro treba da bude recenzirana) Mark Bejli sa Nacionalnog obaveštajnog univerziteta (NIU) u SAD.

Sporedna vrsta

Novo istraživanje je postavilo teoriju da bi napredak veštačke inteligencije mogao biti tačan tip tog katastrofalnog rizičnog događaja koji bi potencijalno mogao zbrisati čitave civilizacije.U studiji, Bejli predstavlja kontekst Velikog filtera kao potencijalni dugoročni rizik od tehnologija poput veštačke inteligencije, koju još uvek ne razumemo u potpunosti.„Ljudi su jako loši u intuitivnoj proceni dugoročnog rizika“, rekao je naučnik NIU, dodajući da iako u potpunosti ne razumemo veštačku inteligenciju, ona se brzo infiltrira u naše živote. -Buduća veštačka inteligencija će verovatno gravitirati ka generalizovanijim sistemima usmerenim na ciljeve sa većom kontrolom, gde će posledice neželjenih ishoda postati znatno teže“, upozorio je on.Dr Bejli je postavio ono što on naziva "argumentom sporedne vrste", što otvara mogućnost da bi napredna veštačka inteligencija mogla efikasno da se ponaša kao druga inteligentna vrsta sa kojom bismo na kraju delili ovu planetu.

Međutim, uzimajući u obrzr šta se desilo sa neandertalcima kada su moderni ljudi i neandertalci u isto vreme živeli na Zemlji, istraživački NIA kažu da su "potencijalni ishodi usmorni" kada je u pitanju naš suživot sa takvim vidom inteligencije.-Razumno je da bi tehnologija van domašaje naše kontrole, posebno ona koja je usmerena ka cilju poput napredne veštačke inteligencije, bila dobar kandidat za Veliki filter, zaključio je Bejli u studiji."Ostaje samo da se zapitamo - kako se pripremiti za takvu mogućnost?"(nova.rs / Evropska naučna mreža ReasearchGate / Independent/***BONUS VIDEO: Ko će pobediti - veštačka inteligencija ili umetnost?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=2404gostiuglomerumetnostivetakaintvukvidorimiaobradovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5882812"]