Misterija razrešena: Evo kako funkcioniše kalendar drevnih Maja

Antropolozi Džon Linden i Viktorija Briker sa Univerziteta Tulejn tvrde da su konačno razrešili ovu misteriju.Antropolozi su „proširili“ period razmatranja, odnosno analizirali kako kalendar funkcioniše u periodu od 45 godina, a ne samo 819 dana, i povezali ga sa sinodičkim periodom - vremenom koje je potrebno da se nebesko telo vrati na približno istu tačku na nebu, posmatrano sa Zemlje, piše Sajens Alert.

„Iako su prethodna istraživanja pokušala da povežu kalendar od 819 dana s položajem planeta, njegova četverodelna shema bila je prekratka da bi se dobro uklopila sa sinodičkim periodima vidljivih planeta. Kada smo produžili kalendar na 20 perioda od 819 dana, pojavio se obrazac u kojem su sinodički periodi svih vidljivih planeta srazmerni tačkama u kalendaru“, navode antropolozi.

I boje su važne

Kalendar drevnih Maja zapravo je komplikovan sistem koji se sastoji od manjih kalendara, nastalih u pretkolumbovskoj Mezoamerici. Temelji se na glifovima (znakovima), a ponavlja se četiri puta, pri čemu svaki blok od 819 dana odgovara jednoj od četiri boje i, kako su naučnici prvo mislili, geografskim pravcima.

Crvena se povezivala s istokom, bela sa severom, crna sa zapadom, a žuta sa jugom. Stručnjaci su tek 80-ih shvatili da je ta pretpostavka netačna. Umesto toga, bela i žuta ukazuju na zenit i nadir (tumačenje koje odgovara astronomiji).Bilo je i drugih faktora koji su upućivali na to da je broj 819 povezan sa sinodičkim periodima vidljivih planeta Sunčeva sistema. Na primer, Maje su imali izuzetno precizna merenja sinodičkih perioda Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna.Međutim, bilo je teško odgonetnuti kako su ti sinodički periodi funkcionisali u kontekstu kalendara od 819 dana. Merkur nije predstavljao preveliki problem, jer ima sinodički period od 117 dana, odnosno tačno sedam puta stane u onih 819. Ali šta je s ostalim planetima?Sve se poklapaAko kalendar proširimo na duži period, ispada da svaka od vidljivih planeta ima sinodički period koji se tačno podudara s brojem ciklusa od 819 dana. Venerin sinodički period je 585 dana i to se poklapa sa 7 nizova od 819 dana. Mars ima sinodički period od 780 dana, a to je tačno 20 perioda od 819 dana.

Slično važi i za Jupiter i Saturn. Jupiterov sinodički period od 399 dana stane tačno 39 puta u 19 nizova, a Saturnov period od 378 dana savršeno odgovara 6 nizova.Postoji čak i uverljiva veza s kalendarom od 260 dana poznatim kao Tzolkʼin (Colkin). Dvadeset perioda od 819 dana je ukupno 16.380 dana. Ako pomnožite Tzolk’in 63 puta, dobićete 16.380 dana. Zapravo, 16.380 je najmanji zajednički sadržalac 260 i 819. Dakle, to dvoje se lepo povezuje s brojanjem od 20 ciklusa od 819 dana koje su postavili Linden i Briker.„Proširenje standardnog ciklusa od 4×819 dana na 20 perioda od 819 dana pruža veći kalendarski sistem s razmerama za sinodičke periode svih vidljivih planeta. Umesto da se ograničeno fokusiraju na svaku planetu, ‘astronomi’ iz tog perioda kreirali su kalendar od 819 dana i zamislili ga kao veći kalendarski sistem koji bi se mogao koristiti za predviđanje sinodičkih perioda svih vidljivih planeta“, navode naučnici.Istraživanje „The Maya 819-Day Count and Planetary Astronomy“ objavljeno je u časopisu Ancient, prenosi Index.***BONUS VIDEO: Fenomen prirode - "Mesečeva dolina" na Zemlji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortimesecevadolinads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3016018"]