Iako je ovo Evropsko prvenstvo donelo mnogo fantastičnih i dramatičnih mečeva, mnoge mečeve obeležili su skandali i propusti. Za većinu njih je i bilo opravdanja, ali neka su ostala problematična.
PROČITAJTE JOŠ
I dok čitava Evropa sa nestrpljenjem čeka finalni meč Engleske i Italije (nedelja, 21 čas, TV Nova S), polako je počelo svođenje računa i svih nedostataka koje smo videli na ovoj kontinentalnoj smotri.
Koliko eksperiment panevropskog takmičenja nije uspeo svedoči i izjava Aleksandera Čeferina, predsednika UEFA.
Slovenac je istakao da ideja o turniru u 12 gradova nije loša, ali je organizaciono teško ostvariva, te predstavlja problem i za navijače.
„Ovakvu ideju neću više podržati. Prezahtevna je ideja i nije poštena jer neke reprezentacije moraju da pređu 10.000 kilometara, a druge 1000, na primer. To je jedna od stvari. Nije pošteno ni za navijače“, rekao je Čeferin.
Dakle, već sada znamo da više nikada nećemo gledati ovoliko država i gradova domaćina.
Zbog čega je to toliko problematično? Najbolja paralela je izvedena nakon mečeva grupne faze. Na tri susreta Englezi nisu nijednom morali da putuju avionom, sve mečeve su odigrali na „Vembliju“ (kao i polufinale i finale), dok je Belgija istovremeno krstarila od Sankt Peteburga do Sevilje i ukupno prešla 13.000 kilometara.
Ovo pravi veliku razliku u pripremi mečeva, ali i odmoru igrača, zbog čega su se više puta bunili upravo igrači Belgije.
I nije to jedini problem, jer je UEFA eksperimentisala i sa sudijama, pa je argentinski sudija Fernando Rapalini dobio priliku da deli pravdu na Starom kontinentu.
Sumnjao je Raka Đurović da je Antonio Mateu Lahoz sudio tako da obezbedi da Francuska, Nemačka i Portugal prođu u osminu finala, što se videlo i po brojnim odlukama. Naime, penale je sudio u momentima kada je Mađarska vodila protiv Nemaca…
„Razočarao me sudija koji ima status jednog od najboljih, ako nije i najbolji evropski sudija. Tokom čitavog prvenstva nije opravdao poverenje, voli da razvodni igru, da gestlikura… Kod mene je ostavio veliki stepen sumnje da je vodio računa o rezultatu da spasi tri najbolje reprezentacije. Sve što je činio išlo je na tu vodenicu. Lahoz je radio na tome da te tri reprezentacije da prođu dalje, ako je to u interesu što se onda bunite protiv Superlige Evrope. Bolje da budu sve velike, a ne „male“ reprezentacije, organizujte onda takmičenje samo bogatih i oni će se raščistiti i to je to“, rekao je u dahu.
I sudijski eksperti iz ostalih država složili su se da prvenstvo nije regularno, a polemika je eksplodirala nakon spornog penala za Engleze u polufinalu protiv Danske.
Na terenu su bile dve lopte, a Engleska je kao i 1966. do finala stigla nakon niza manjih i većih skandala.
Bilo je upitno da li je bilo kontakta, a sve problematične odluke teško je pobrojati. Mada je bilo arbitara koji su sudili i nepostojeće faulove, kornere… Igranje rukom je nekada ocenjivano kao isključenje, a nekada i pored VAR nije bilo nikakve reakcije.
Sudijski kriterijum nije ujednačen, pa je svaki meč donosio novo prilagođavanje za igrače. Nije bilo jednog stila suđenja na kom bi se insistiralo, pa su neki dramatični faulovi „opraštani“, dok su drugi sankcionisani i direktnim crvenim kartonom (na meču Ukrajine i Švedske).
Uz to su svi unapred znali da će Bjorn Kujpers suditi finale pred odlazak u penziju, pa druge sudije nisu ni dobile šansu da se izbore za utakmicu koja bi mnogima bila kruna karijere.
Predigra meča Nemačke i Mađarske na „Alijanc areni“ bila je obeležena borbom za LGBT prava. UEFA je tada prilično fleksibilno posmatrala stvari i dozvolila je da se poltika (preko mađarskih vlasti) umeša u sport.
Postignuto je rešenje po kome „Alijanc arena“ neće biti obojena u duginim bojama, ali je UEFA promenila grb i stavila te boje.
Naravno, protest navijača iz Nemačke zbog homofobičnih izjava mađarskih vlasti dovela je do pojave ogromnog broja zastava u duginim bojama. Jedan igrač je upao i na teren tokom intoniranja himni, Leon Gorecka javno poslao ljubav LGBT zajednici.
I taman kada se to zaboravilo, pojavio se novi problem. Samo u grupnoj fazi je bilo pet upada navijača na teren, jedan se čak desio padobranom!
I obezbeđenje nikada nije bilo lošije, pa su igrači osim straha od brojnih povreda nakon 11 meseci igranja bez pauze, morali da strahuju i od nekog navijača koji bi želeo da ih povredi.
Ovo se nastavilo i u nokaut fazi, a sa pravom su i igrači isticali ovo. BIlo je i kontraprimera kada je redarka pokušala da zabrani Leonardu Bonučiju da se vrati na teren jer je mislila da je navijač.
I ovo je samo letimičan pogled na sve ovo što je napravilo od ideje od 12 domaćina čitav fijasko.
Učinilo je da pričamo o najneregularnijem prvenstvu, a samo će vreme pokazati da li će se ljudi češće sećati skandala ili fantastičnih mečeva koje smo gledali.
Gde gledati EURO 2020
Sve utakmice Evropskog prvenstva u fudbalu možete da pratite na kanalu Nova S. Gledaoci koji nisu na SBB mreži, takmičenje najboljih evropskih reprezentacija mogu da gledaju bilo gde i preko bilo kog interneta u Srbiji uz specijalni EON TV paket – EON Evropsko. (Promo)
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare