Svi izazovi puta do Strazbura

Studenti koji biciklima putuju u Strazbur nisu dobili policijsku pratnju na putu kroz Mađarsku, prvu zemlju Evropske unije u koju su ušli. I to je prva, takoreći, nepredviđena situacija koja ih je zadesila čim su izašli iz Srbije. Ali to ih nije omelo u nastavku putovanja i spavanju u mestu Dunaujvaroš. Kako je izgledalo njihovo putovanje iz Novog Sada do Subotice, ali i nastavak do graničnog prelaza Kelebija, videćete u ovom prilogu.

Tura do Strazbura napreduje. Novosadski studenti I biciklisti do sada su prešli preko stotinu kilometra. Noć su proveli na Ekonomskom fakultetu u Subotici, gde su i prespavali. A ukoliko se dan po jutru poznaje – izazova će svakako biti.

“Čekamo ljude, pakuju se još, pakuju stvari – verujem što pre, jer trebali smo i mnogo pre da krenemo”, kaže Nikola Lukić, student DIF-a u Beogradu.

Užurbano spremanje za nastavak putovanja, krunisao je ispraćaj koji je studentima svečano organizovan u Subotici nakon čega je nastavljena vožnja do Mađarske. Granični prelaz Kelebija, prošli su bez zadržavanja, ali su se prvi problem javili odmah nakon toga. Kako je objasnila novinarka N1 koja izveštava sa ove ture, studenti u Mađarskoj nisu dobili policijsku pratnju.

“To znači da više ne mogu da se kreću u jednoj dugačkoj koloni u kojoj je osamdeset biciklista plus vozila koja ih prate, razbili su se na više kolona, četranestoro može da ih bude u jednoj”, prenosi Ksenija Pavkov, novinarka N1.

Plan je bio da studenti pređu 137 km, a prespavaju u mestu Dunajvaroš. Nakon odmora i noćenja, studenti su se uputitili ka mađarskoj prestonici. Kako bi smo bolje razumeli pređene ali i preostale kilometre na dva točka – razgovarali smo sa Ivanom Dinićem, biciklistom I fotografom.

“Koliko ja znam biciklisti želeli bi da ne budu sporiji od 25km/h kao prosečna brzina što za nekog običnog biciklistu na ravnom terminu ne bi trebalo da bude problem. Sad, koliko ima uspona na njihovom putu do Strazbura – to bi već bio izazov. I taj neki napor raste kako oni budu prešli taj put – što dalje idu, biće sve umorniji – tako da, bitno je da dobro odmaraju i bitno je da dosta jedu jer na takvom putu jednostavno nikad nije previše hrane i kalorija koje će oni svakako potrošiti”, kaže Ivan Dinić, biciklista.

Naš sagovornik, primetio je da mnogi studenti voze treking Ili drumske bicikle a koji su, kako nam je objasnio, odlični za velike kilometraže. Međutim, upozorio je da vremenski uslovi mnogo utiču na brzinu i kvalitet vožnje, zbog čega je neophodna dobra oprema ali i odeća.

“Mora da ima dobar donji biciklistički deo, koji ima jedan poseban jastučić koji ide na taj sedalni deo kako se ne bi javili neki žuljevi, ojedi, jer sedate ceo dan na jako malom parčetu tesktila, plastike ili karbona u zavisnosti kakvo je sedište. Bitna je i odeća koja ne propušusta vetar, a koja istovremeno i diše, odnosno odvodi vlagu od samog tela. Osnovni sloj bilo da je majica ili majica dugih rukava od sintetike ili od merino vune, koja bez obzira i kad je mokra – greje”, kaže Dinić.

Na putu do Strazbura studenti će od mesta Dunaujvaroš proći Budimpeštu, Đer, Beč, Emersdorf na Dunavu, Linc, Salcburg, Minhen, Ulm, Štutgart, Karlsrue i potom, 15. aprila pristižu na finalnu destinaciju.

“Ja bih samo poručio lake noge, želim puno sreće i da nemaju niakvih problema sa saobraćajem. Samo da svi živi i zdravi dođu do cilja i da nam se vrate i to je to.”

Prilog Anite Ikanović iz emissije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.