Slanje trupa Severne Koreje u Ukrajinu

A da je mir samo reč za samite i skupove potvrđuje i stanje na frontu i oko njega. Posle južnokorejskih izvora, informaciju da je Severna Koreja Rusiji poslala vojnike čuli smo i od američkih zvaničnika. Zvanična Moskva, oslanjajući se na junski sporazum o međusobnoj odbrani, objašnjava da saradnja dve zemlje ne bi trebalo da brine bilo koga. Da su signal shvatili, pokazuju redovno Južna Koreja, Japan i Amerika, kroz zajedničke vojne vežbe. Hoće li pregrupisavanje promeniti broj učesnika u trenutnom ratu i šta bi Kim od Putina mogao da traži zauzvrat pitao Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Direktor glavne obaveštajne agencije Južne Koreje Čo Tae-jong rekao je poslanicima da je Severna Koreja poslala dodatnih 1.500 vojnika u Rusiju da se bore u ratu protiv Ukrajine, nakon što je prošle nedelje saopšteno da je već poslala toliko vojnika. Direktor Nacionalne obaveštajne službe je još naveo da ta država planira da pošalje ukupno 10.000 vojnika u Rusiju, do decembra. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ranije je rekao da njegova vlada ima obaveštajne podatke da se 10.000 vojnika Severne Koreje priprema za pridruživanje ruskim snagama.

Dok Severna Koreja demantuje da je poslala vojnike u Rusiju, američki ministar odbrane potvrđuje njihovo slanje. Potvrde stižu iz Južne Koreje, kao i iz NATO alijense.

„U ovom trenutku ću reći da je još oko 1.500 vojnika poslato u Rusiju. Dakle, ukupan broj severnokorejskih vojnika do sada poslatih u Rusiju je oko 3.000“, rekao je Park-Sun-Von, narodni poslanik Demokratsk partije Južne Koreje,

„Obavio sam razgovor sa predsednikom Južne Koreje, a fokus je bio na Severnoj Koreji. Ako bi oni slali trupe u Ukrajinu, to bi značilo značajnu eskalaciju. To bi zaista bilo važno. Tako da u ovom trenutku ne mogu to da potvrdim, osim da ćemo početkom sledeće nedelje dobiti najnovije ažuriranje iz Južne Koreje“, kaže Mark Rute, generalni sekretar NATO-a.

Severna Koreja je obećala da će obezbediti ukupno oko 10.000 vojnika, a očekuje se da će njihovo raspoređivanje biti završeno do decembra. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je saveznike da odgovore na dokaze o umešanosti Severne Koreje u rat. Uz Pjong Jang i Moskva je demantovala izveštaje o odlasku severnokorejskih vojnika na ratište.

„Severna Koreja je naš bliski sused, naš partner. Razvijamo naše odnose u svim sferama što je naše suvereno pravo. Nikoga to ne bi trebalo da brine, jer ova saradnja, koju ćemo dalje razvijati, nije usmerena protiv trećih zemalja. Južnokorejci tvrde jedno, Pentagon kaže da nemaju nikakvu potvrdu ovih tvrdnji, dakle, ima dosta kontradiktornih informacija“, rekao je Dmitri Peskov, portparol Kremlja.

Severnokorejski lider Kim Džong Un, potpisao je sa Putinom 19. juna u Pjong Jangu Sporazum o međusobnoj odbrani. Dokument predviđa vojnu pomoć ove dve zemlje u slučaju napada. U Seulu očekuju brzo reagovanje.

„Vlada poziva na hitno povlačenje severnokorejskih trupa, a ako se nastavi trenutni vojni dosluh između Severne Koreje i Rusije, to nećemo tolerisati, već ćemo delovati čvrsto sa međunarodnom zajednicom. Vlada će preduzeti postepene korake kao odgovor, u skladu sa razvojem vojne saradnje Rusije i Severne Koreje nakon raspoređivanja severnokorejskih trupa“, kaže Kim Tae-Hio, zamenik savet nika za bezbednost Južne Koreje.

Japanski novinar Hirojuki Akita, koji piše o međunarodnoj bezbednosti i spoljnoj politici za japanske dnevne novine, gostovao je u Srbiji. Bio je dopisnik iz Pekinga i glavni dopisnik iz Vašingtona gde je izveštavao iz Bele kuće, Pentagona i Stejt Departmenta tokom Bušove administracije. U Beogradu je pričao o novinarskoj etici u izveštavanju o spoljnoj politici i bezbednosti, a za Dnevnik je povodom saradnje Severne Koreje i Rusije izjavio da se priroda konflikta u Ukrajini menja:

„Severna Koreja će pomoći Rusiji, ali ova vojna podrška ne može biti jednosmerna. Rusija će definitivno vratiti nekom vrstom asistencije Severnoj Koreji. Možda će Rusija pružiti više vojne podrške Severnoj Koreji, kako bi proizvodila svoje nuklearne rakete i sofisticiraniju tehnologiju, ali postoji i mogućnost rada na nuklearnoj podmornici. Sva ta podrška destabilizovala bi azijski region“, rekao je Hirojuki Akita, komentator dnevnih novina „Nikkei“.

Najviše Južnu Koreju, Japan, ali i druge u tom regionu. Sve to može značiti i da će se Rusija vojno umešati, ako bude bilo rata na korejskom poluostrvu.

„Kako bi sprečili Severnu Koreju i kinesku vojnu provokaciju ili eskalaciju, Japan, Amerika i Južna Koreja moraju poboljšati vojnu i bezbednosnu saradnju. A to se trenutno dešava – sve tri zemlje imaju zajedničke vojne vežbe kako bi poslale signal Severnoj Koreji i Kini da se ne izlažu riziku“, kaže Akita.

„Ono što uznemirava u ovom nagoveštenom sukobu i zaoštravanju i na dalekom istoku i na bliskom i u celom svetu je što se ne vidi put ka smirivanju, već naprotiv ka jačanju napetosti I proširivanju sukoba“, smatra Dušan Miklja, novinar i književnik.

Nažalost, novi Hladni rat je već počeo posle ruske invazije na Ukrajinu, sagovornici Dnevnika ističu simptome novih blokovskih podela.

„U osnovi, Kina podržava Rusiju ekonomski, Severna Koreja vojno, a ima i drugih država koje je podržavaju, dok zapad, uključujući zemlje NATO-a, Japan i drugi američki saveznici podržavaju Ukrajinu. To je zapravo Proksi rat koji se dešava u Ukrajini. Za sada, umesto vrućeg, imamo hladni rat između zapada s jedne i Kine i Rusije sa druge strane“, kaže Akita.

Svi nastoje da budu u nekom velikom blokovskom okviru i zaštiti. To je sad apsolutno vidljivo. Imate ne samo strateški sporazum Koreje sa Rusijom već na neki način suprotstavljanje Azije Evropi i celom svetu“, kaže Miklja.

U godini kada se obeležava 75 godina od ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa Rusije i Kine, poruke sa susreta Putina i Sija na samitu BRIKS-a jasne: Strateško prijateljstvo Pekinga i Moskve snaga je stabilnosti, dok je međunarodna situacija u haosu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.