"Slaćemo im oružje": Obe Koreje ulaze u rat u Ukrajini?

Zvaničnici u Seulu naveli su da bi Južna Koreja mogla razmotriti direktno snabdevanje Ukrajine oružjem kao deo mera kojima bi pokušala da suzbije vojnu saradnju između Severne Koreje i Rusije. Ove izjave dolaze nakon što su južnokorejske vlasti optužile Pjongjang da šalje vojnike da učestvuju u sukobima u Ukrajini na strani Rusije.

Prošle nedelje, obaveštajna agencija Južne Koreje saopštila je da je Severna Koreja poslala 1.500 pripadnika specijalnih snaga u ruski Daleki istok radi obuke i prilagođavanja u lokalnim vojnim bazama, sa ciljem da se eventualno uključe u borbene operacije u Ukrajini.

Ove izjave iz Seula imaju jasan cilj da izvrše pritisak na Moskvu da se uzdrži od korišćenja severnokorejskih vojnika u sukobu protiv Ukrajine.

Južnokorejski zvaničnici izrazili su zabrinutost da bi Rusija mogla da nagradi Severnu Koreju pružanjem naprednih vojnih tehnologija, što bi značajno unapredilo severnokorejske nuklearne i raketne kapacitete, koji su direktno usmereni na Južnu Koreju, prenosi Asošijeted pres.

Jedan od visokih zvaničnika iz kabineta predsednika Jun Suk Jola izjavio je da Seul već priprema diplomatske, ekonomske i vojne mere kao odgovor na potencijalne vojne saveze između Pjongjanga i Moskve, uključujući i mogućnost snabdevanja Ukrajine oružjem ako se situacija pogorša.

„Razmatraćemo isporuku oružja u odbrambene svrhe, kao deo postepenih scenarija. Ako procenimo da situacija eskalira van kontrole, mogli bismo razmotriti i slanje oružja za ofanzivnu upotrebu,“ izjavio je zvaničnik novinarima.

Ovaj razvoj događaja ističe rizik da bi tenzije na Korejskom poluostrvu mogle biti uvučene u sukob u Ukrajini.

Seul, koji je postao jedan od vodećih svetskih proizvođača oružja, već je pod pritiskom zapadnih saveznika i Kijeva da Ukrajini obezbedi smrtonosno naoružanje. Do sada se uglavnom fokusirao na pružanje humanitarne pomoći i opreme za razminiranje, prenosi Rojters.

Kabinet predsednika Juna ranije je naveo da će ponovo razmotriti slanje oružja Ukrajini nakon što su Severna Koreja i Rusija u junu potpisale sporazum o međusobnoj vojnoj saradnji. Međutim, jučerašnje izjave pokazuju najjasniji signal do sada da je Seul spreman na konkretne korake ka naoružavanju Kijeva.

Ove izjave usledile su nakon hitnog sastanka južnokorejskog Saveta za nacionalnu bezbednost (NSB), koji je bio posvećen analizi rastuće vojne saradnje između Severne Koreje i Rusije. NSB je saopštio da Severna Koreja deluje poput "kriminalne organizacije" time što šalje mlade vojnike da se bore kao "ruski plaćenici", dok istovremeno zanemaruje teške uslove života i kršenje ljudskih prava kod kuće.

„Naša vlada je zatražila hitno povlačenje severnokorejskih trupa, a ako se nastavi sadašnja vojna saradnja između Pjongjanga i Moskve, odlučno ćemo odgovoriti u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom,“ navodi se u saopštenju.

Visoki zvaničnik je dodao da će tim obaveštajnih i vojnih zvaničnika uskoro posetiti sedište NATO-a, nakon što je generalni sekretar NATO-a Mark Rut zatražio od Seula da pošalje delegaciju radi jačanja saradnje u razmeni informacija.

Potencijalna promena politike Južne Koreje prema slanju oružja Ukrajini bila bi izuzetno dobrodošla u Kijevu, koji se suočava sa ozbiljnim nestašicama municije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sinoć je pozvao svoje saveznike da reaguju na dokaze o umešanosti Severne Koreje u rat, ističući da Ukrajina raspolaže informacijama o pripremi dve severnokorejske jedinice – moguće do 12.000 vojnika – za učešće u sukobima na strani Rusije. "Znamo kako da odgovorimo na ovaj izazov, ali je važno da naši partneri ne zatvaraju oči pred ovim," naglasio je Zelenski.

Severna Koreja i Rusija negirale su navode o raspoređivanju severnokorejskih trupa, kao i o transferu oružja, ali su obe strane izrazile nameru da dodatno ojačaju vojne odnose.

Na sastanku Saveta bezbednosti UN-a u ponedeljak, ruski ambasador Vasilij Nebenzja odbacio je tvrdnje Južne Koreje, kao i optužbe da Iran snabdeva Rusiju raketama ili da Kina obezbeđuje komponente za naoružanje. Nebenzja je optužio zapadne zemlje za „širenje panike“, nazivajući optužbe "apsurdnim i neosnovanim."