Ono što se godinama radi na keju ne može proći bez posledica: Bušenje Savskog nasipa može da ugrozi Novi Beograd

Najsvežiji rov na savskom nasipu, prokopan je pre mesec dana, da bi se do splava na Savi sprovela struja. Takvih rovova ima na desetine, kopani su ka reci za potrebe nelegalnog priključivanja splavova, sojenica, kuća i vikendica na struju. Nasip je toliko izrovaren, da ni JP "Srbijavode", kako su nedavno navele, ne garantuju bezbednost građanima ni njihovoj pokretnoj i nepokretnoj imovini, ukoliko dođe do visokog vodostaja na Savi.

"U slučaju naislaska poplave na Savi on ne bi mogao da zaštiti Novi Beograd, a to bi bila velika katastrofa, dakle preko 100 hiljada ljudi je ovde direktno ugroženo od poplava sa Save", upozorio je
Aleksandar Anđelković docent Katedre za bujice i eroziju na Šumarskom fakultetu.

"Prijavili smo oštećivanje onog momenta kad smo saznali svim nadležnim organima, najpre vodoprivrednom preduzeću "Srbijavode", vodnoj inspekciji i policiji, koja bi trebalo da je izvršila uviđaj i da je pronašla krivce i protiv njih podnela krivične prijave za oštećivanje nasipa. Mi još uvek nemamo povratne informacije od nadležnih", svedoči Branislav Tomić iz Udruženja "Za naš kej".

Kako na reci nema legalnih vodova i priključaka za struju i vodu, kanalima se provlači nelegalna instalacija iz branjenog područja, odnosno iz blokova. Nasip, pored rovova ispod krune, trpi i na površini.

"Teški kamioni mešalice betonske, kiperi i tako dalje svakodnevno voze krunom nasipa. Kruna nasipa na tom delu je u očajnom stanju nadležni su svesni toga. Srbijavode moraju da preduzmu mere da stave video nadzorkojima će se snimati prekršioci i krivične prijave jer je vožnja po nasipu zabranjena", kaže Tomić.

"Na mnogim mestima su se pojavile devijacije na samim kosinama, došlo je do sleganja u telu nasipa, došlo je do pojave rupa na kruni, pa su te rupe čak i krpljene. Neko javno preduzeće je došlo da pokrpi rupe na delu na kom je zabranjen saobraćaj, dakle krunom nasipa ne smeju da se kreću automobili, a pogotovo ne teška mehanizacija, kamioni i sve ono što se danas kreće njime. Ljudi koji grade na priobalju bukvalno kamionima četvoroosovincima koji imaju po 40, 50 tona prelaze preko nasipa i voze se po nasipu. To je katastrofa jer on nije predviđen za to opterećenje", upozorava Anđelković.

Anđelković objašnjava da se nasip gradi sloj po sloj, do krune, koji se valjkom sabijaju na zadatu zbijenost, kako voda ne bi mogla da kroz njega provire. Kada se kroz nasip jednom prokopa rov, ponovno sabijanje prenelo bi opterećenje u dublje slojeve i on bi se srušio. On spada u sistem hidrotehničkih objekata koji služe kao pasivna mera odbrane od poplava, ne utiče na količinu vode koja će pasti već sprečava izlivanje reke iz korita u branjeni prostor.

Eventualnu poplavu u ovom stanju ne bi mogao da spreči.

"Dakle nije dovoljno da se rov zatrpa i lopatama maskira kao da je to u redu, dakle to je trajno oštećeno i slabo mesto. Dakle mora da se sagradi iz početka", kaže Anđelković.

U branjenom prostoru danas se suši jezero, jer je nedavno pukla cev velikog prečnika koja sprovodi vodu iz reni bunara u stanicu na Bežanisjskoj kosi gde se vrši prečišćavanje.

"To je bila jedna velika havarija koja je napravila čitavo jezero u području savskog nasipa i to je pokazatelj gradskoj upravi koja je prošle godine pokušala da prokopa nasip i da postavi sličnu cev da je ukopa u telo nasipa to je pokazatelj šta bi se desilo kada bi ta cev pukla", kaže Tomić.

Još za sada izbegnutih havarija.

"Postoje ulice koje su skoro rekonstruisane gde su postavljene rešetke za slivnike a da ne postoji slivnik ispod, one su više kao maska, eto kao tu su", kaže Anđelković.

Tomić misli da se od stanovnika blokova kriju informacije.

"Mnogi građani pa čak i u neposrednoj blizini Savskog nasipa i ne znaju zbog toga što nisu obavešteni od strane javnog servisa i drugih medija o stanju nasipa. Mogu slobodno da kažem da se to prikriva", rekao je Tomić.

Oni koji stanuju u neposrednij blizini sve više su svesni mogućeg rizika.

Prema poslednjem popisu opština Novi Beograd ima oko 209 hiljada stanovnika. Bar polovina živi od bloka 45 do Ušća, ceo potez koji bi mogao da bude plavna zona. Da li je ozbiljno shvatio upozorenja institucija i struke hteli smo da pitamo gradonačelnika Beograda, Aleksandra Šapića, ali na subotnjem pomenu žrtvama komunističkog režima nisu bila dozvoljena pitanja.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Oštećen Savski nasip: Ima li straha od poplava?