15
Juče su temu lansirali tabloidi koje uređuje vlast, tokom popdneva su reagovali najbliži saradnici jedinog i glavnog aktera priče, a već jutros nacionalne frekvencije pod palicom istog urednika servirale su zaključak. Jasno je zašto se predsedniku smučilo, razumljivo je jer i pored višestrukog pojavljivanja u istom danu na svim kontrolisanim medijima, fokus kao da se izmiče, a sve nove poruke i zahtevi nisu upućeni njemu nego državnim institucijama. Zato je važno stalno držati pažnju, a i oslušnuti ima li u opozciji spremnih za izbore pod poznatim uslovima. Političko psihološku temu nastavlja Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Ni nakon što je ponudio stanove za koje učešće košta koliko i mobilni telefon..rekao da je predao svu dokumentaciju u vezi s padom nadstrešnice, a ni posle nekoliko ostavki, blokade studenata i pritisak javnosti ne popuštaju već se šire. A onda stiže vest da Vučić, možda uskoro podnosi ostavku.
„To može sociološki vrlo dobro da se objasni. Prvi korak, kada Informer do nečega dođe to je došlo iz jedne kuhinje SNSov propagandni štab. Drugo, jasno je da od toga neće biti ništa jer je Vučić takve poteze vukao i ranije, da će ne znam, uraditi ovo ili ono. I evo mi sad treba da se bavimo time i razgovaramo o tome u situaciji u kojoj postoje ozbiljni problemi i treba ih rešavati“, kaže Slobodan Cvejić sociolog iz stranke Srbija CENTAR SRCE
Pred predsednicom skupštine, Anom Brnabić, četiri su problema koja treba rešiti do 2027. godine, a za sva četiri neophodan je on.
„Ja ljudski to razumem, politički ja mislim da bi to bilo pogubno za Srbiju. Ja mislim da mi do 2027. godine moramo da završimo četiri velike stvari. Prva je da završimo EXPO i ugostimo čitav svet u Srbiji. Mi moramo da ispunimo ono što smo obećali građanima pred izbore, a to je da prosečna plata u Srbiji do 2027. godine bude 1400 evra ili makar 1400 evra, da prosečna penzija bude 650 evra, da minimalac bude 650 evra, to su za mene četiri ključne stvari“, kaže Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine.
Poruka jednako treba da proveri odanost prve linije partijskih saradnika , koliko i da opipa puls opozicije oko još jednih izbora.
„Ja ga potpuno razumem. Izvnite kad pogledate funkcionere posebno ministre ili funkcionere u našem predsedništvu, tu ima desetak, 15 ljudi koji se ne boje i koji nisu kalkulanti i ne žele da kalkulišu i da se dodvoravaju. A vi koji ste dobili razne funkcije, benefite od ove države a ćutite. A što on vas više da vucara na grbači?“, kaže Vladimir Đukanović, član predsedništva SNS-a.
PROČITAJTE JOŠ:
15
4
9
14
8
20
Cilj kratkotrajne šok terapije bio je da protrese one koji su se možda pokolebali da stvari za vlast ne idu najboljem smeru i da ih dodatno stimuliše idejom, a šta ćemo ako on ode…
„Namenjena je užem krugu unutar stranke ili koalicije namenjena je i ministrima da bi time podigao njihovu motivaciju i da bi podigao opštu pozornost, ali on koristi iste mehanizme i sad kad je situacija znatno izmenjena, tako da ne verujem da to može da postigne neki efekat. Ne verujem ni da oni veruju da kad ona kaže tako nešto da će to stvarno da bude“, smatra Cvejić.
„Traži podršku od svih pripadnika vadajućeg režima i od koalicionih partnera i od aktivista u njegovoj partiji i od članova vlade, ministara, pa sve do najnižih u tom poretku srpske kriminalne hobotnice“, kaže Robert Kozma iz Zeleno – levog fronta.
Ili, peca komplimente, kao to opisuju oni koji izučavaju ljudske odnose.
„To donekle može da liči na ono fishing compliments, pecanje komplimenata, vi sedite u nekom društvu i kažete „Jao što sam glup“, a svi kažu „Ma nisi, vidi kako si pametan, kako si lep“ samo je na nekom višem nivou upotrebljeno u političke marketinške svrhe“, smatra Oliver Tošković, psiholog.
Jedno od mogućih tumačenja je da se traži način da se dođe do novih izbora, što bi bilo predstavljeno kao još jedan ustupak opoziciji. To ovog puta niko ne traži.
„Naši su stavovi jasno još od kad smo potpisali sporazum sa Proglasom. Dok se ne promene izborni uslovi tako da budu fer i pošteni nema razloga da izlazimo na takve izbore, da idemo kao ovce pod nož“, istiće Cvejić.
„Sve što oni rade na kraju ne samo što je skupo nego može da nam se olupa o glavu. Umesto da razgovaramo šta će se dalje desiti i koji su njegovi potezi, moramo da kažemo da je on nebitan ovde i da tražimo da se sprovedu zahtevi, kako aktivista i građana, tako i studenata“, kaže Kozma.
I dalje vlast ima naklonjene medije koji služe da umesto vlasti plasiraju neku odluku, čisto da provere puls javnog mnjenja, a to sebi mogu da dozvole jer imaju budžet i za takve kampanje, objašnjavaju sociolozi i psiholozi. Vest tabloida o ostavci, a u jutarnjim programima pretnje kako bi ta ostavka za Srbiju bila pogubna, uigrana je predstava za narod, samo što studente izgleda savršeno ne zanima.
„To što ova generacija promišlja kroz igrice više a mi smo promišljali kroz knjige nije bitna razlika. A oni su shvatili kako društvo funkcioniše i šta je bitno a šta nije. Nisu se oni pobunili protiv virtuelnog lika u igrici nego protiv nečeg što je realno u njihovim životima i što osećaju svaki dan“, zaključuje Cvejić.
A umeju i da kažu i rekli su da nije predsednik njihova adresa nego institucije. Poverenje u njih ostavka ne bi vratila.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
0
3
15
28
15
BONUS VIDEO: „Vučiću sve dozlogrdilo“ – najava ili spin?