Sve što treba da znate o tehničkoj Vladi: Ko je formira, kako se bira mandatar i zašto o njoj ne odlučuje predsednik

Studentski protesti i blokade iz dana u dan sve su masovnije. Na to se razbuktava i požar među nezadovoljnim prosvetarima, poljoprivrednicima, advokatima… Istovremeno se razmatraju i različiti načini za izlazak iz krize. Dok se u prorežimskim medijima spominje mogućnost da će Aleksandar Vučić u narednih nekoliko meseci podneti ostavku na mesto predsednika države, što bi rezultiralo novim izborima na svim nivoima, u opoziciji spominju ideju tehničke ili prelazne Vlade.

Ovu drugu ideju, Aleksandar Vučić je “kao iz topa” odbio.

"U skladu sa Ustavom Republike Srbije niko drugi ne može da odredi mandatara za sastav bilo koje Vlade osim mene. Uvek mrzim tehniku i tehnička pitanja. Nema ništa od tehničke ili prelazne vlade", rekao je Vučić u Briselu, odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu narodnog poslanika "Mi-Snaga naroda" Branimira Nestorovića, koji je rekao da su pred Vučićem tri rešenja za izlazak iz krize: tehnička vlada, državni udar ili diktatura.

Vučić je kazao i da niko osim njega ne može da odredi mandatara za sastav bilo koje Vlade. Navode o mogućnosti svoje ostavke nije želeo da komentariše.

"Razgovaraćemo o tome u narednim danima", kratko je poručio Vučić. Istina je da tehnička, odnosno prelazna Vlada, ne zavisi od volje predsednika.

Šta je to prelazna Vlada, kada se i kako formira?

Politikolog Aleksandar Ivković u razgovoru za Novu sve je do tančina objasnio.

Ona bi bila rezultat političkog dogovora

“U našim pravnim aktima ne postoji prelazna Vlada kao takva. Ukoliko bi se ona formirala, to bi u pravnom smislu bila Vlada kao i svaka druga - imala bi puna ovlašćenja i iste procedure za imenovanje i smenu kao redovne Vlade, a prelaznom bi je učinilo to što bi ona bila rezultat političkog dogovora, pretpostavlja se vlasti i opozicije. Njen glavni prioritet bio bi da se organizuju izbori, a činili bi je premijer i ministri prihvatljivi svim stranama. Zato bi njen mandat u tom smislu bio oročen”, kaže Ivković.

Kako bi scenario prelazne Vlade izgledao na proceduralnom nivou?

“Prvo bi Vlada Miloša Vučevića morala ili da podnese ostavku ili da joj se izglasa nepoverenje većinom glasova u Narodnoj Skupštini. Time bi se okončao njen mandat i ona bi otpočela tehnički mandat dok se ne izabere nova Vlada. Predsednik Republike bi onda dao mandat drugoj osobi da formira Vladu, a ta osoba bi bila unapred dogovorena na političkim pregovorima između vlasti i opozicije. Ovo bi moralo da se sprovede u ustavnom roku od 30 dana. Ta nova vlada bi bila bila izglasana u parlamentu kao i svaka druga Vlada”, navodi Ivković i dodaje:

“Ukoliko bi se postigao dogovor među političkim strankama da njen mandat traje određeno vreme (recimo tri meseca) tokom koje bi postojala lista stvari koje Vlada treba da sprovede, njen mandat bi se završio tako što bi, na kraju tog perioda, Vlada podnela predlog predsedniku Republike da raspusti parlament i raspiše nove izbore (tako su raspisani svi vanredni izbori od kada je SNS na vlasti). Ali, i taj vremenski rok bi počivao samo na političkom dogovoru - ostalo bi na Vladi da bira u kom momentu će da uputi predsedniku predlog o raspuštanju parlamenta”.

Prema tome, navodi dalje Ivković, formalna uloga predsednika u ovom procesu jeste da imenuje novog mandatara i tu se priča završava.

“Od predsednika malo zavisi”

“Nova Vlada potom zavisi od pordrške parlamenta, a raspisivanje novih izbora bi se desilo kada to odluči Vlada, predsednik bi samo "udario pečat" na tu odluku u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima”.

Naravno, SNS bi mogao da sabotira ovaj proces tako što Vučić, eventualno, ne bi za mandatara imenovao osobu prihvatljivu i za opoziciju ili tako što bi većina koju SNS ima u Skupštini izglasala nepoverenje prelaznoj Vladi pre nego što se njen dogovoren mandat završi.

“Zato bi ceo ovaj scenario počivao na političkom dogovoru koji bi se unapred postigao - ko će biti premijer i ministri, koliko će trajati mandat Vlade i šta će biti njeni zadaci. Jedini mehanizam, po mojoj oceni, da SNS pristane na taj dogovor i da ga se pridržava jeste pritisak protesta koji bi ih naterao da prihvate takve ustupke”, kaže Ivković i zaključuje:

“Poenta je da od Vučića kao predsednika Republike zavisi relativno malo u ovom procesu - glavni deo ovlašćenja je na Narodnoj skupštini i Vladi. Od Vučića bi zavisilo mnogo u tom smislu što on ima najveću neformalnu moć u vlasti i što bi, ako dođe do prelazne Vlade, skoro sigurno on pregovarao i odlučivao šta će vlast da prihvati a šta ne”.

Glavni zadatak - da obezbedi fer izbore

Ideju o tehničkoj ili prelaznoj Vladi prvi je pre nekoliko dana spomenuo novoizabrani predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević.

“Zadatak prelazne vlade bi pre svega bio stvaranje uslova za poštene i fer izbore uz prethodno prihvatanje svih preporuka OEBS-a i ODIHR-a. Ne može biti izbora dok se ne oslobodi javna medijska scena i dok RTS ne počne profesionalno da izveštava o našoj realnosti. Ne može RTS da prećuti kada Vučić naziva studente špijunima, izdajnicima i stranim plaćenicima“, rekao je predsednik DS-a.

Osim organizovanja slobodnih izbora i oslobađanja javne medijske scene, dodao je Milivojević, prelazna vlada bi morala da se pozabavi i pokušajima da se zataškaju ključni dokazi o velikim kriminalnim aferama aktuelne vlasti.

„Ne mogu da budu na slobodi oni koji su ubili 15 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu. Ne sme nadstrešnica da se baci kao šut i otpad, kako bi se uništili dokazi. Vučić mora da objasni zbog čega je istog dana kada se desila tragedija slagao da nadstrešnica nije rekonstruisana, a posle mesec i po dana, pod pritiskom studenata, objavio je dokumenta o rekonstrukciji nadstrešnice. I to će biti zadaci prelazne vlade, kao i da svim građanima osigura bezbednost“, naglasio je.

I predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović izjavio je da smena vlade Srbije treba da bude jedini politički zahtev ovih protesta, kako bi odmah potom sledilo formiranje prelazne vlade.

"Jedini njen zadatak će biti priprema slobodnih i demokratskih izbora. Ova vlast nije u stanju da organizuje poštene izbore, već samo da krade", rekao je Jovanović za Nova S, prenela je danas ta stranka.

Prema njegovim rečima, potrebna je i smena predsednika države Aleksandra Vučića jer je "na čelu izdajničkog kartela i mnogo laže"

"U ovom trenutku taj se zahtev može učiniti nerealnim, ali uz pojačani pritisak sve je moguće. Potrebno nam je pojačavanje pritiska. Osim studenata, ja tu vidim i profesore i rudare 'Kolubare' u nekim budućim akcijama", rekao je Jovanović.