0
Sad kad više nije kulturno dobro - rušenje može da počne, pa potom i gradnja Trampovog zeta. To je odluka vlasti kada je reč o Generalštabu. SANU, arhitekte, građevinci, konzervatori, restauratori, pa i istoričari, opozicioni političari i građani - redom su pozivali da se zgrada sačuva - deklaracijama, pismima, peticijama. Zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika se pitaju hoće li oni biti ukinuti i šta će biti s drugim kulturnim dobrima. Ipak, interes kapitala i kvadrata je pobedio i Zakon i procedure. Izgleda da oni koji se tome protive imaju još ideja kako to zaustaviti. A izgleda i da oni koji su jednom zidali Beograd na vodi ne menjaju recept. Više zna Jelena Kikić, reporterka Dnevnika na TV Nova.
Vojislav Šešelj je pobedio. Oni koji duže pamte dodali bi – opet. Oni koji ne gube nadu rekli bi – možda. Bez obzira na perspektivu očigledno je da je stav doživotnog vođe radikala da je sve na prodaju, u praksi primenjuje Vlada, na red je stigao Generalštab.
„Neki arhitekta Dobrović, poznat po izgradnji tih komunističkih objekata, ovde je napravio Generalštab da liči na kanjon Sutjeske gde su se navodno partizani probijali, a gde je Tito žrtvovao ranjenike da bi sačuvao svoju glavu. Je l’ to neka kulturna vrednost? A što da se to sad ne proda Amerikancima, da ulože milijardu dolara, i da država ima 20% vrednosti, jesu tako rekli da je u ugovoru, dakle čist dobitak za državu a rešavamo se jednog problema u centru grada. Ali onaj ko je protiv Srbije i protiv Beograda i to mu smeta“, govorio je Vojislav Šešel na TV Pink, 05.11.2024. godine.
Ono o čemu je Šešelj pričao na nacionalnoj frekvenciji pet dana posle pogibije ljudi pod nadstrešnicom rekonstruisane Železničke stanice, dobilo je formalni oblik. Objavom u Službenom glasniku Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra. Otvara se prostor za gradnju a detalje dogovora Srbije i njenog strateškog partnera, zeta Donalda Trampa, Džareda Kušnera, iznosi opozicija. Zdravko Ponoš navodi da se Vlada obavezala da će ukloniti sa liste kulturnog nasleđa, da će ih srušiti, pa čak i da će dozvoliti ustupanje projekta na povezano lice strateškog partnera registrovano u Emiratima.
„Ovde se ne radi o američkim parama ovde se po svemu sudeći radi o našim parama. radi se o načinu na koji je građen beograd na vodi . Kad pogledate strukturu ovog projekta tu ima 280.000 kvadrata bruto prostora. od tih 280.000 stambeni prostor je 174.000 ili 187.000 izvinjavam se, 74.000 je garažni prostor kad to zbrojite to je 93% tog prostora je to. hotel je samo oko 8.000 kvadrata. ta priča da će to biti samo hoteli ne stoji. Oni prave 1000 stanova, to je od prilike 1000 stanova što oni tu grade. Isto što je Beograd na vodi“, kaže Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija centar – SRCE.
Pripremni radovi su uveliko u toku, što znači da ni SANU, ni „Deklaracija o sudbini Sajma i Generalštaba“ koju je potpisalo više od 350 arhitekata, ni molbe i otvorena pisma nekoliko desetina domaćih i stranih institucija, ni peticija koju je potpisalo bar 27.000 građana, pa ni ostavke direktorki beogradskog i republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture – premijeru i ministrima očigledno ne znače ništa. Šta više preskaču Ustav, zakon i institucije. Republički zavod za zaštitu spomenika za početak.
Redovna procedura je takva da MInistarstvo kulture ili Vlada traži od na primer Republičkog zavoda za zaštitu spomenika elaborat o stanju tog kulturnog dobra, na primeru ovde Generalštaba i onda na osnovu tog elaborata donosi odluku. U ovom slučaju do toga nije došlo, oni su samostalno na sednici doneli odluku da se to ukine. Niti je ispoštovana struka niti je ispoštovan zdrav razum niti je ispoštovan javni interes interes građana Srbije interes republike Srbije na kraju krajeva da se kulturna dobra u ovoj zemlji očuvaju“, kaže Vladimir Pajić iz Pokreta slobodnih građana.
Generalštab spada u republički projekat, ali se nalazi usred glavnog grada. Grada čije institucije ćute umesto da stanu u odbranu a čiji rukovodioci se biraju nadglasavanjem ili preko telefona. Tako je postavljen prvi čovek Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Jedini stručnjak koji je javno izašao i rekao da Generalštab ne zaslužuje status kulturnog dobra odnosno zaštitu.
„To koliko se SNS zapravo žuri da puni svoje džepove pokazuje i to da je vd direktor izabran na telefonskoj sednici to jeste imenovan na telefonskoj sednici. u pitanju je Aleksandar Ivanović koga je evo kao gradska odbornica nikada u životu nisam ni videla ni čula. Tako da je vrlo jasno da se biraju oni koji će da ćute pošto smo videli da republička direktorka nije ćutala podnela je ostavku“, kaže Natalija Stojmenović iz Zeleno-levog fronta.
Narodni poslanik Vladimir Pajić je je pre osam godina u Narodnom muzeju položio Stručni ispit iz oblasti zaštite pokretnog kulturnog nasleđa, godinu dana ranije i stručni ispit iz oblasti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa u Republičkiom zavodu. Rušenje Generalštaba za njega i kao stručnjaka i kao političara nije opcija.
„Do rušenja ne sme da dođe. struka se o tome jasno oglasila. to što Miloš VUčević, Nikola Selaković, Aleksandar Vučić ili bilo ko od njih imaju svoj privatni interes da sa nekakvim međunarodnim partnerima ko god oni bili, pravi nekakve poslove a da to košta građane Srbije i interes Republike Srbij eto j enjihova priča, naša priča j epriča struke, priča profesionalnosti i borićemo se i dalje i u Skupštini i mimo nje da do tog rušđenja ne dođe“, kaže Pajić.
Da se pita gradonačelnika odbornica koja je mlada pa još nije ni rođena Beograđanka nema šta da priča o problemima glavnog grada, međutim Nataliji je stalo pa je danas na barikadama u Novom Sadu, sutra će ako zatreba i u skupštini grada i u Nemanjinoj braniti generalštab.
„Mi stalno vidimo tu situaciju gde se sa različitih pozicija koristi moć kako bi se dešavali neki projekti koji apsolutno nisu u interesu građana. evo i ono zaštoi sam ja dans u novom sadu i zašto stojim ovde jeste zato što neke krvave ruke pipaju svoje pune džepove a do tada građani naše zemlj ep ai beograda ispaštaju zbog toga“, kaže Stojmenović.
Odluka Vlade bez pravnog osnova znači da nijedan spomenik kulture u zemlji nije bezbedan i da može da bude sravnjeno sa zemljom sve što stoji na putu stambenim i poslovnim kvadratnim metrima. Sviđale se nekome ili ne, zgrade generalštaba oštećene tokom bombardovanja imaju arhitektonsku, kulturnu, istorijsku i emotivnu podrazmeva se.
„To bi bilo kao kad bi Amerikanci dali talibanima da u onom porušenom delu Pentagona sagrade hamam. Sve je tu sporno. Znate to je još jedan od dokaza da ovom državom u ovom momentu vlada čovek koji će biti upamćen kao najveći rušitelj, a ne graditelj. On je otišao sinoć da deli pljeksavice kineskim radnicima da bi obnovio taj svoj imidž graditelja. Ne, on je rušitelj, on gradi skupo ali zato nebezbedno“, poručio je Ponoš.
Predsednik je ponovo krenuo u noćne obilaske gradilišta. Ono u Surčinu je još uvek na prvom mestu.
Od danas kreću akcije protiv rušenja Generalštaba. Prvi se organizovao Ekološki ustanak, za sredu najavljuje dolazak u Gradski i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, za četvrtak posetu načelniku Generalštaba Vojske Milanu Mojsiloviću, u petak neka se spreme ministar kulture Nikola Selaković i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u ostavci nekadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. „Kucamo na vrata zarobljenih institucija“ – radni je naziv akcije.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
0
24
3
0
BONUS VIDEO – Kako je arhitekta Generalštaba Nikola Dobrović zamišljao Beograd: Želeo da sruši deo grada bez kojeg bi prestonica danas bila nezamisliva