0
Australijski parlament, prvi u svetu, usvojio je zakon o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina. Tehnološki giganti se bune, stručnjaci sumnjaju u efikasnost, a ostatak sveta posmatra sa distance. Kako australijski političari brane zakon, kako će se sprovoditi i šta od njega očekuju roditelji i mladi. O tome smo u jutarnjem programu "Probudi se" razgovarali sa doktorkom Ninom Marković Khaze, politikološkinjom iz Sidneja.
Donji dom australijskog parlamenta usvojio je zakon sa 102 glasa „za“ i 13 „protiv“. Zakon pruža samo okvir, ali dokument od 17 stranica ne pruža mnogo pojedinosti. Marković Khaze pojašnjava šta je izglasano i šta se tačno navodi u zakonu.
Zakon bi trebalo da sprovodi australijski poverenik za zaštitu na internetu. Da li se ovo nacionalno regulatorno telo oglašavalo, znaju li se neke pojedinosti – šta se tačno zabranjuje, objašnjava gošća „Probudi se“.
Kod nas su mediji objavili da će se zabrana odnosti na Snepčet, TikTok, Fejsbuk, Instagram, Redit i Iks, ali bi se ta lista mogla proširi. U medijima se navodi da servisi za dopisivanje i sajtovi za igrice neće biti ograničeni, kao i neke veb-stranice kojima može da se pristupi bez naloga, kao što je Jutjub. Marković Khaze otkriva kako se to komentariše obzirom da deca najviše vremena provode upravo igrajući igrice ili gledajući video materijal na jutjubu.
„Deca neće biti kažnjavana, samo kompanije“, istakla je politikološkinja iz Sidneja.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada je predlog zakona izglasan, tada je objavljena anketa po kojoj građani podržavaju ovaj zakon. Kakav je stav javnosti, šta kažu roditelji, a šta mladi, otkriva Marković Khaze i dodaje kako predlagači zakona, a posebno premijer Australije Entoni Albaneze, brane zakon kada im se ukaže da ovaj zakon krši slobode, ali i da se zabranama obično ništa ne postiže i da će mladi pronaći neke ilagalne puteve da budu prisutni na mrežama.
Ovakav zakon bi mogao da gurne decu u „opasne, neregulisane delove interneta”, kažu iz Digital industrija (Digital Industry Group), neprofitnog udruženja koje zastupa digitalnu industriju u Australiji, a istu zebnju izražavaju i pojedini stučnjaci. Grupa koja zastupa interese tehnoloških kompanija kao što su Meta, Snepčet i Iks u Australiji opisala je zabranu kao „odgovor 20. veka na izazove 21. veka”. Predstavnici kompanija su dobili godinu dana rok. Gošća TV Nova takođe prenosi šta su poručile tehnološke kompanije.
Jedna od ključnih briga oko takvog zakona bila je verifikacija starosne dobi korisnika. Trenutno, veb stranice društvenih medija kao što je Instagram zahtevaju od korisnika da navedu svoj datum rođenja i da ispune kriterijume uzrasta za kreiranje naloga. Međutim, kompanije ne proveravaju da li su ove informacije tačne. Postoji li neki plan kako će kompanije to ubuduće proveravati, otkriva Marković Khaze i kako kritičari takođe kažu da je zakon teško sprovodiv u delo, ona pojašnjava da li je opravdana bojazan da će sve ostati slovo na papiru i da zaista neće moći da se realizuje.
Mere Australije su zasnovane na zabrinutosti zbog negativnog uticaja društvenih medija. To je problem koji muči ceo svet, gošća „Probudi se“ daje svoje mišljenje hoće li primer Australije slediti i druge zemlje i da li bi trebalo da ga slede.
Francuska je prošle godine uvela zakon o blokiranju pristupa društvenim medijima za decu mlađu od 15 godina bez saglasnosti roditelja. Ipak, istraživanja pokazuju da je skoro polovina korisnika uspela da izbegne zabranu korišćenja VPN-a. Zakon u američkoj državi Juta – koji je bio sličan australijskom – poništio je savezni sudija koji ga je smatrao neustavnim.
Globalni lideri sa velikim interesovanjem posmatraju australijske zakone. Norveška se nedavno obavezala da će slediti stope zemlje, a prošle nedelje je britanski sekretar za tehnologiju rekao da je slična zabrana „na stolu“ – iako je kasnije dodao: “Ne… trenutno”.
U zakonu se navodi: „Postoje starosna ograničenja za određene platforme društvenih medija. Pružalac takve platforme mora da preduzme razumne korake da spreči decu koja nisu dostigla minimalni uzrast da imaju naloge.”
Nakon usvajanja Senata i Predstavničkog doma, Predlog zakona će stupiti na snagu za godinu dana. Proba je u toku za testiranje verifikacije starosti. Ministarka komunikacija Mišel Rouland rekla je: „Tokom narednih 12 meseci, blisko ćemo sarađivati sa industrijom i stručnjacima kako bismo osigurali da se minimalna starosna granica efikasno primenjuje, na osnovu nalaza tehnološkog ispitivanja za osiguranje starosti koje je trenutno u toku.
Jedna od ključnih briga oko takvog zakona bila je verifikacija starosne dobi korisnika. Trenutno, veb stranice društvenih medija kao što je Instagram zahtevaju od korisnika da navedu svoj datum rođenja i da ispune kriterijume uzrasta za kreiranje naloga. Međutim, kompanije ne proveravaju da li su ove informacije tačne. Nekim zemljama, kompanije na društvenim mrežama imaju obavezu da zahtevaju državne lične karte kao dokaz starosti, ali postoji ozbiljna zabrinutost za privatnost zbog osetljivih ličnih podataka koji se dostavljaju kompanijama. Premijer Entoni Albanez je u saopštenju rekao: „Nacrt zakona takođe jasno pokazuje da nijedan Australijanac neće biti primoran da koristi vladinu identifikaciju (uključujući digitalnu identifikaciju) za osiguranje starosti na društvenim medijima. Platforme moraju ponuditi razumne alternative korisnicima.”
Kao rezultat toga, tehnologija prepoznavanja lica mogla bi da bude alternativa za procenu starosti korisnika, ali bi mogla biti sklona greškama i dovesti do prikupljanja privatnih podataka maloletnika. Predlog zakona dodaje da ako subjekat društvenih medija drži lične podatke, prikupljene kako bi se sprečilo da korisnici sa starosnim ograničenjem imaju naloge, onda mora „uništiti informacije nakon što ih koristi ili otkrije u svrhe za koje su prikupljene“. Propust da se to učini smatraće se kršenjem privatnosti po zakonu.
Posebno će biti dozvoljen pristup igrama na mreži i aplikacijama povezanim sa obrazovanjem i zdravstvenom podrškom (kao što su Google učionica i Jutjub).
Prema novom zakonu, tehnološke kompanije moraju da preduzmu „razumne korake“ da bi sprečile maloletne korisnike da pristupe uslugama društvenih medija ili će se suočiti sa kaznama od skoro 50 miliona australijskih dolara (30,8 miliona evra). To je do sada najsnažniji odgovor na problem – o kojem je i NIN ranije pisao – koji je doveo do toga da druge zemlje uvode ograničenja, ali ne pozivaju kompanije na odgovornost za kršenje zabrane, naveo je CNN.
Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je poslanicima da se „svaka ozbiljna vlada“ bori sa uticajem društvenih mreža na mlade ljude, a lideri sa kojima je razgovarao pozdravili su inicijativu Australije po tom pitanju.
„Znamo da društvene mreže mogu biti oružje za nasilnike, platforma za pritisak vršnjaka, pokretač anksioznosti, vozilo za prevarante. I što je najgore, alat za onlajn predatore“, rekao je on u parlamentu u ponedeljak.
Braneći starosnu granicu od 16 godina, on je rekao da deca u tom uzrastu bolje uočavaju „laži i opasnost“.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
0
1
0
BONUS VIDEO: Društvene mreže postaju pretnja po sigurnost dece? Roditelji zagovaraju zabranu TikTok-a u BiH
