0
Drago mi je da igram ovako kompleksnu ulogu i da je tema mladost, kaže Petar Benčina nakon što je kao deo ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta nagrađen ovacijama na premijernom izvođenju komada "Bolest mladosti" Ferdinanda Bruknera u režiji Jovane Tomić na sceni "Ljuba Tadić". Sledeće igranje zakazano je za 30. septembar.
Reč je o tekstu klasičnog nemačkog ekspresionizma i evropske moderne. Bruknerova „Bolest mladosti“ dovodi na scenu mlade studente medicine razapete između konvencija građanskog života, mladalačkog osećanja izgubljenosti i cinizma savremenog društva. Njihova mladost se u drami samoiscrpljuje i samouništava, kreirajući još strašniji svet i tako stvara iluziju spasenja.
– Tema mladosti je važna i za one koji podrazumevaju da je ona za ljude koji su na putu da očvrsnu, da stvore neki svoj integritet, a s druge strane to je često upućeno na to da se neka emotivnost zanemari, ukine. Ili, imamo mlade koji su, s druge strane, potpuno divlji i nehajni prema bilo kome, ne bi li iz svoje nesigurnosti zaštitili sebe. I na trećoj strani imamo one koji su sebe potpuno isključili, koji se potpuno odrode i od svog života i od svojih emocija. E, sad, to je pitanje mere, da li nekom mirnom sigurnom lukom, ramovima i maskama, zapravo si sam sebe izolovao od nečeg što jesu čari života, i živiš, a da te ne sprži, odnosno da te ne ubije. Neki figurativno, neki bukvalno – priča Benčina za naš sajt.
U ovom komadu, dodaje, igra Fredera, mladog, obrazovanog, ali razuzdanog mladog čoveka koji je u suštini veoma usamljen.
– On pred sebom i pred grupom ljudi, koja je okupljena oko njega, postavlja najteža pitanja smisla života, i to čini spontanim socijalnim eksperimentom, surovo, provokacijama, ne dajući nikakav odgovor i ne mareći koja će cena biti tog bola i zapitanosti koju preživljavaju svi akteri. Jer, vrlo dobro prepoznaje šta je sigurna luka, a šta lažni zadati okvir, koji kada se razbije za neke bude poguban i koban.
Petar Benčina smatra da je „Bolest mladosti“ danas izuzetno aktuelan komad i upućuje pohvalne reči upravi JDP-a što je imala sluha i lucidni smisao za rizik da ga radi.
– Jer danas je ogroman pritisak na mladima. Ta vrsta informacija u jedinici vremena koja dolazi do njih je neverovatna. Oni su suočeni sa, malo je reći, stoglavom aždajom, govorim o društvenim mrežama i kompletnoj društvenoj strukturi, da ni mudar i iskusan čovek ne može da profiliše i da profiltrira sadržaj, jedva da se s time nose i oni najinteligentniji, a kamoli neko ko je tek zakoračio u život. Sada su upućivanja mladima toliko disperzivna i neuhvatljiva da neke potpuno umrtve, preplaše i povedu u samodestrukciju i destrukciju. Najveći izazov je da to nije pitanje mladosti, već da su to budući stubovi društva. Zato je ovaj komad izuzetno aktuelan, jer nije pasažna priča o svakodnevici već o ljudima koji dolaze. Mladost podrazumeva ne samo godine, jer ima onih sa 16 ili 20 leta koji su već starci, nego je mlad čovek svako ko je zapitan, otvoren, senzibilan, ma koliko godina imao, i za te ljude je to tema i izazov.
Pored našeg sagovornika, u predstavi igraju: Sanja Marković, Petar Benčina, Jovana Belović, Miodrag Dragičević, Milica Sužnjević, a Natalija Stepanović i Đorđe Mišina su prvi put na sceni JDP-a. Tekst je adaptirala Jovana Tomić, dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenografkinja Jasmina Holbus, kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Luka Mejdžor, dok je Ljiljana Mrkić Popović oblikovala scenski govor.
A kako se on kao mlad čovek po godinama, mlad otac, mlad profesor bori, na primer, sa popularnošću, da ne sklizne u zamke koje ona nosi i šta savetuje svojim studentima, pitamo ga.
– Preuzeo sam prvu klasu, sada su treća godina glume, i ponosan sam na taj deo mog rada. To sa popularnošću provejava kroz čitavo tutorstvo, ne samo šefa klase, već kompletne Akademije. Jer, toliko si upućen na rad ka nečemu što je mnogo dublje i veće od toga da samim procesom ti ljudi, kao i ja kada sam bio student, i bez nekog saveta, ne baš svima, ali ogromnoj većini sigurno, jasna je pojava koja je prateća u ovoj našoj profesiji. A ona je pitanje utiska, a nije cilj. Ima anegdota koja se prepričava među glumcima i otprilike glasi – zašto bi se trudio i odricao i radio toliko da bi bio popularan, kad to možeš tako što ćeš da uradiš ma bilo koju glupost na ulici i sutra da budeš na naslovnim stranama, ali ne i cenjen, uvažen. Tako da je to u startu pitanje izbora – objašnjava popularni glumac, koji je diplomirao u klasi Dragana Petrovića Peleta, i bio mu je dugogodišnji asistent na Katedri za glumu FDU.
Ističe da je biti pedagog poseban dar:
– Ostvaren sam, zaposlen i uposlen i na televiziji, filmu i pozorištu, ali pedagoški rad sam osetio kao pravi poziv i nadam se da ću imati snage da u tome istrajem. Jer, za mene je to velika esnafska čast, i obaveza i napor i lepota. Ta mogućnost da nekom pripadne da prenese ono zašta se ispostvalja da ima dara i prilika da to uradi jeste privilegija. Jer, nije isto biti ovakav ili onakav glumac, i pedagog. To je neki drugi talenat – kaže Petar Benčina, kojeg je publika i pored niza zapaženih uloga najviše zavolela kao dr Aleksu Hadžipopovića u filmu i seriji „Toma“.
Na pitanje kakva je situacija danas nakon što su on i njegova supruga Tamara Dragičević, i njihova deca, dobili pretnje preko društvenih mreža zbog toga što su se priključili protestu „Srbija protiv nasilja“, Petar Benčina kratko odgovara:
– Danas imamo mir, i to je najvažnije.
Bonus video: Petar Benčina o komadu „Bolest mladosti“
