Donald Tramp preti povećanjem carina zemljama BRIKS-a: Koliko je stvaranje nove valute realno?

Novi stari predsednik Amerike Donald Tramp preti povećanjem carina zemljama BRIKS-a ukoliko stvore novu valutu. Koliko je stvaranje nove valute realno - a koliko realna Trampova pretnja, saznaje Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Nema šanse da BRIKS zameni američki dolar u međunarodnoj trgovini – glavna je Trampova poruka – svaka zemlja koja pokuša trebalo bi da se pozdravi sa Amerikom.

„Ideja da zemlje BRIKS-a pokušavaju da se odmaknu od dolara, dok mi stojimo po strani i gledamo je završena. Zahtevamo posvećenost ovih zemalja da neće stvoriti novu valutu BRIKS-a, niti će podržati bilo koju drugu koja će zameniti moćni američki dolar ili će se suočiti sa tarifama od 100% i treba da očekuju da se oproste od prodaje u divnoj američkoj privredi. Oni mogu da nađu još jednu naivčinu“, rekao je Donald Tramp, novoizabrani predsednik Amerike.

Ruski predsednik Putin je pre više od mesec dana rekao da zemlje BRIKS-a pokazuju primer konstruktivne saradnje i da su osnova novog pravednog svetskog poretka. Iz Kremlja poručuju da dolar gubi svoju privlačnost kao rezervna valuta za mnoge zemlje i da se takav trend ubrzava.

„Poenta je da nisu samo članice BRIKS-a, sve više zemalja počinje da prelazi na korišćenje nacionalnih valuta u svojoj trgovinskoj i spoljnoekonomskoj delatnosti. Ovaj proces dobija na zamahu širom sveta. Ali, s druge strane, ako SAD iskoriste silu, kako kažu, bilo kakav ekonomski uticaj, da nateraju druge zemlje da koriste dolar, to će verovatno dodatno ojačati tendencije korišćenja nacionalnih valuta“, kaže Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Dok je američki dolar najčešće korišćena valuta u globalnom poslovanju i preživeo je prošle izazove svoje nadmoći, članice BRIKS-a i druge zemlje u razvoju kažu da im je dosta američke dominacije u globalnom finansijskom sistemu. Ipak, Amerika je trenutno najveći uvoznik robe na svetu. Tramp to vidi kao mogućnost da utiče na ponašanje drugih država.

„Tramp ima ideju da devalvira dolar. U smislu da smanji vrednost u odnosu na druge valute da bi poboljšao američki izvoz. Jer iz njegovog ugla, Amerika je na gubitku zbog i prejakog dolara i želi da na neki način izbalansira trgovisnki odnose sa svetom tako što bi slabljenjem dolara povećao američki izvoz“, smatra Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta.

Trampova pretnja se naslanja na Bajdenovu industrijsku politiku, jer želi da Amerika ponovo bude centar industrije, a dolar je korisno oružje koje demotiviše druge države da ga izbace iz upotrebe. Napraviti zajedničku valutu je gotovo nemoguć proces za toliko različite države, jer je i EU jedva napravila evro i zajedničku monetarnu uniju.

„Države članice BRIKS-a imaju različite politike prema inflaciji, različite politike u monetarnoj sferi, različit nivo razvoja između njih, tako da je to prosto objektivna prepreka da i bez američkog pritiska ta nova valuta nastane“, kaže Milić.

Tramp je uveren da njegova carinska politika ima stopostotne šanse za uspeh. Kako je obećao u kampanji uvešće carine od 20 odsto na svaki uvozni artikal, iz bilo koje zemlje sveta, a za robu iz Kine, carine će biti od 60 do 100 odsto.

„Mnogi hvale Trampov plan da uvede Kini carine od sto odsto, koje će plaćati – Kinezi. Kineski električni automobil od 12.000 dolara, nakon uvođenja carine od sto odsto, biće 24.000 dolara. A to plaćaju američki kupci. Od tih para, polovina odlazi Kinezima, a polovina u američki državni budžet. Koliko plaćaju Kinezi? Nula dolara!“, kaže Danica Popović, profesorka na Ekonomskom fakultetu.

Senator Džej Di Vens, budući Trampov potpredsednik najavljivao je da Amerika neće imati nikakve štete od carina. Naročito je isticao da neće biti inflacije, što je svakako nemoguće izbeći sa tolikim rastom carina, ocenjuju upućeni. U meri u kojoj Tramp bude uvodio carine, u istom procentu moraju porasti cene.

„A onda, to nije sve… zaboravili su odmazdu! Sve se to već desilo, sredinom 1930, kada su SAD uvele carine od skoro 60 odsto, baš kao što sada Tramp najavljuje. Sve zemlje su uzvratile i za samo dve godine spoljna trgovina čitavog sveta pala je za 70 odsto. Više nije bilo ničega iz inostranstva da se kupi“, kaže Popović.

BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok su se Turska, Azerbejdžan i Malezija prijavile za članstvo, a nekoliko drugih zemalja je izrazilo interesovanje za pridruživanje. Koliko će daleko ići ovakve odluke američke administracije u nastajanju, videće se najbolje po polaganju predsedničke zakletve 20. januara u Vašingtonu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti