Šta se promenilo od prve Škode Superb do danas

Škoda ima dugu tradiciju proizvodnje modela srednje veličine i premium modela. Već 1907. godine, dvanaest godina nakon osnivanja Laurin & Klement u Mladoj Boleslavi, novopečena kompanija lansirala je Type FF, vozilo koje je nudilo pravi luksuz. Linijski motor sa osam cilindara dizajniran je u istom pogonu, kao i sledeći modeli s motorima koji su bili izuzetno snažni. Početkom tridesetih godina prošlog veka, Škoda je nudila široku paletu modela sa šestocilindričnim (Škoda 633, 645 i 650) ili osmocilindričnim motorima (Škoda 860).Međutim, novi model sa oznakom Superb postao je perjanica češkog proizvođača. Ovaj se naziv prvi put pojavio u internim dokumentima kompanije 22. oktobra 1934. godine. Serijska proizvodnja započela je u proleće 1935, a do 1949. gotovo 900 jedinica modela Škoda Superb sišlo je s proizvodne trake u pet varijanti: uz šestocilindrični 640 Superb (1934-1936) proizvedeni su i modeli Superb Type 902 (1936), Superb Type 913 (1936-1939), Superb 3000 OHV Type 924 (1938-1949) i Superb 4000 Type 919 (1938-1940) sa V8 pogonskim agregatom.

Godine 2001. Škoda je ponovno uvela oznaku modela i predstavila prvu generaciju modernog Superba. Ovim lansiranjem češki proizvođač automobila naglasio je njegov dinamičan razvoj nakon što se pridružio Volkswagen Grupi 10 godina ranije. Početkom septembra 2001. godine, čak i pre službene premijere, Superb je prevezen u dvorac Lány u centralnoj Češkoj, gde je tadašnji češki predsednik i veliki ljubitelj automobila Václav Havel odvezao novu limuzinu na detaljnu test vožnju.Škoda Superb je službeno predstavljena na IAA u Frankfurtu na Majni 11. septembra 2001. godine. Model dužine 4.803 mm, širine 1.765 mm i visine 1.469 mm s pogonom na prednje točkove imao je međuosovinski razmak od 2.803 mm. Ponuda motora za limuzinu uključivala je tri benzinska i dva dizel pogonska agregata. Kočioni sistem došao je sa ABS i EDS sistemima, a verzije sa šest cilindara visokih performansi takođe su imale koristi od elektronske kontrole stabilnosti, uključujući asistenciju za kočenje, koji se u to vreme nije široko koristio. Dva prednja vazdušna jastuka i dva bočna vazdušna jastuka na prednjim sedištima, po jedan za vozača i suvozača, zaokružili su opsežnu bezbednosnu opremu. Dodatni vazdušni jastuci za glavu za zaštitu putnika napred i pozadi bili su dostupni kao opcija.

U martu 2008. godine, Škoda je predstavila sledeću generaciju modela Superb na sajmu automobila u Ženevi. Godinu dana nakon lansiranja notchback varijante na tržište sa inovativnim vratima Twindoor, usledila je još jedna verzija karoserije 2009. godine sa modelom Superb Combi. Do 2015. godine češki proizvođač automobila proizveo je 618.000 jedinica modela Superb druge generacije, koji je 2009. godine dobio nagradu „Luksuzni automobil godine“ britanskog časopisa Top Gear.

Treća generacija modela Superb izazvala je senzaciju na svetskoj premijeri u Pragu 2015. godine, i to ne samo svojim dizajnom; još izdašniji prostor, širok raspon savremenih sistema asistencije i visoko efikasni motori dobro su prihvaćeni od strane novinara i kupaca. Istovremeno, treća generacija modela Superb uvela je nekoliko tehničkih inovacija u paletu modela češkog proizvođača automobila: uz Dynamic Chassis Control (DCC) adaptivno vešanje, pomoć pri parkiranju i trozonska klimatizacija po prvi put su bili dostupni.

Škoda je napravila sledeći korak u jesen 2019. godine, pokrenuvši proizvodnju modela Superb iV s plug-in hibridnim pogonom. Sistemska snaga modela iznosi 160 kW (218 KS) sa dometom do 62 km (WLTP) u načinu rada samo na električni pogon. Do danas je Škoda proizvela više od 700.000 jedinica trenutne generacije Superba, dok je u poslednjih 20 godina, isporučeno oko 1,5 miliona jedinica.Bonus video: Paraglajding nije za svakoga

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apkinaparaglajdingds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2397454"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram