Ovo su dve najčešće prevare u saobraćajnim nezgodama u Srbiji, pa povedite računa da i vi ne budete žrtva

Okanović je rekao da se u prvom slučaju saobraćajna nezgoda zapravo nije ni dogodila, jer postoje dva oštećena vozila, čija su oštećenja nastala u nekim ranijim saobraćajnim nezgodama i štete za to već naplaćene."Ta dva automobila se nameste u neki položaj, pozove se policija i lažno se predstavi da su se ta dva vozila sudarila", objasnio je on.Naveo je da se kod druge vrste prevare, saobraćajna nezgoda stvarno desila, ali da je ona namerno izazvana, tako što je napravljen sudar između dva vozila, a naplati se šteta i za vozila i za putnike u njima i tako se vara osiguranje.Prema njegovim rečima, osiguravajuće kuće imaju svoje timove koji se bave samo sprečavanjem prevara, tako da se veoma često ove prevare i otkriju."Drugi tip prevara je usmeren ka vozačima i najčešće se dešava tako što se namerno izaziva saobraćajna nezgoda a zatim se, koristeći situaciju kada je vozač u panici od njega na licu mesta uzima novac", naveo je Okanović.

Njegov savet vozačima u slučaju nezgoda, bez obzira na to da li sumnjaju na prevaru ili ne, jeste da nikada ne vade novac iz džepa jer su osigurani, a po našem zakonu štetu do milion evra isplaćuje osiguranje."Nema razloga da se bilo kome daje keš, jer kolika god da je šteta osiguranje će to pokriti i tu se završava materijalna odgovornost vozača. Međutim, postoje situacije kada ljudi misle da će na taj način izbeći kažnjavanje, ali bi trebalo da znaju da, ako popune evropski izveštaj, ne postoji prekršajna prijava za onog koji je izazvao saobraćajnu nezgodu u kojoj je nastala samo šteta. Ovde ne pričamo o tome kada je neko povređen, jer je to onda krivično delo", objasnio je on.Dodao je da pri popunjavanju evropskog izveštaja vozač nije dužan da napiše da priznaje krivicu već je bitno da samo opiše činjenično stanje, a osiguravajuća kuća će da proceni ko je kriv i kome treba da se isplati šteta. Govoreći o udaranju otpozadi, za koje vozači kod nas misle da povlači automatsku krivicu Okanović je naveo da to nije tačno a da pogrešan stav o tome neretko imaju i policajci i sudije."Po našem zakonu naglo kočenje je zabranjeno, osim u slučaju izbegavanja konkretne opasnosti. Dakle, ako neko naglo zakoči zato što je video slobodno parking mesto, drugara iz osnovne škole i slično, a usled toga dođe do naletanja vozila iza, onda je kriv vozač koji je naglo zakočio, a ne onaj iza", rekao je Okanović.Prema njegovim rečima, bitno je da vozači znaju da, ako dođe do namernog kočenja, da je kriv vozač koji je ispred i da ako policajci dođu da rade izveštaj, da im se objasni kako se zapravo nezgoda dogodila i da nije bilo razloga da vozač koji je ispred koči.Okanović je rekao i da bi bilo korisno da zbog namernih prevara, a i inače, vozači u kolima imaju auto kamere, jer onda ne moraju da dokazuju šta je bilo, već to umesto njih urade snimci sa kamera.Ti snimci, naglasio je on, mogu da budu i dokazni materijal na sudu kod saobraćajnih nezgoda."Kameru je dobro imati jer se dešava da se vozač koji stoji ispred vas na semaforu zbuni, ubaci u rikverc, krene unazad i udari vas a onda izađe i kaže pa vi ste mene udarili otpozadi. Na osnovu snimka kamere lako se dokaže da to nije tačno. Na internetu ima puno snimaka gde se vidi da to ljudi rade namerno a kada im se pokaže snimak kamere, sedaju u kola i beže", naveo je on.Kako je preneo RTV, rekao je da su kamere relativno dostupne kada je reč o ceni, ali da ako neko ne može da kupi kameru, postoji i dobro alternativno rešenje, a to je da postoje i aplikacije na mobilnim telefonom DashCam koje simuliraju auto kameru.Bonus video: Kako rade pametni semafori u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakoradepametnisemafori-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2891240"]